Шпанци планирали узгајање хиљаде тона хоботница: Да ли је то уопште могуће?

Још 2022. године, шпанска рибарска компанија Нуева Песканова најавила је инвестицију од 65 милиона евра у погон у близини луке Лас Палмас на Канарским острвима. План је био да се до 2025. године производи 3.000 тона хоботница годишње, али је пројекат од самог почетка наишао на отпор научника и активиста, пише Гардијан .

Зашто је пројекат обустављен?

Нуева Песканова се повукла из пројекта крајем јула 2026. Компанија није одговорила на захтјев за коментар листа Гардијан, али је у писму упућеном Лучкој управи Канарских острва навела „пословне и регулаторне“ околности као разлоге за повлачење.

Активисти који су се противили фарми одмах су прогласили побједу. „Друштвени, научни и политички притисак је зауставио овај пројекат, који представља етички и еколошки ужас“, саопштила је шпанска странка за права животиња Пакма.

Међутим, Силвија Фернандез Дијаз, новинарка листа Canarias7 која је пратила причу, сматра да протести на острву нису били масовни и да је прави разлог за напуштање вјероватно економске природе. „Вјерујем да је права истина да је фарма напуштена јер није била профитабилна, а не због јавних протеста“, каже она. Извори из лучке управе Лас Палмаса потврдили су да никада нису започети грађевински радови на фарми.

Биолошке баријере за узгој

Ијан Глидал, морски биолог на Универзитету Тохоку у Јапану, објашњава да је узгој хоботница изузетно тежак. Проблем почиње са ларвалном фазом, која проводи најмање 20 дана плутајући у води прије него што потоне на дно. Чак и ако преживе ову фазу, младунци су толико крхки да угину ако се направи и најмања грешка.

Наука и технологија

Мужјаци пругасте хоботнице отровом паралишу женке током парења

Глидал истиче да се сличан неуспјех догодио у Јапану са компанијом Нисуи. „Компанија је тврдила да је ријешила проблем и да ће производити огромне количине хоботнице, али то се никада није остварило“, рекао је он.

Други велики проблем је храна. „Једна опција је рибља паста. Али чак и да је једу, не би је јели стално јер су хоботнице веома избирљиве и не воле да им је храна монотона“, објашњава Глидал. Он закључује да би цијена такве исхране вјероватно премашила тржишну вриједност саме хоботнице.

Свијест, интелигенција и етика

Етичке примедбе на узгој засноване су на чињеници да су хоботнице самотне и асоцијалне животиње, а истраживања пружају снажне доказе о њиховој свијести. Ричард Швејд, аутор књиге „Живот на фарми хоботница“, каже да многи морски биолози вјерују да хоботница не само да има девет мозгова, већ и ум. „То је нешто што обично повезујемо са вишим сисарима попут паса, мачака, примата и људи“, каже он.

Перцепцију хоботнице као човјеколиког бића популаризовао је и документарац „Мој учитељ хоботница“, награђен Оскаром. „Хоботница је савршен субјект за антропоморфизацију. Изузетно је паметна и реагује на своје окружење, али истовремено је толико другачија од нас да је практично немогуће 'прочитати' њене намере“, каже Швејд.

Тржиште и потенцијална одрживост

Иако је масовни узгој хоботница до сада био неуспјешан, потражња за њима не јењава. Према подацима Организације УН за храну и пољопривреду, годишње се улови око 370.000 тона, углавном код обала Марока и Мауританије. Највећа тржишта су Кина и Јапан, док Шпанија годишње троши око 40.000 тона.

Заговорници узгоја хоботница истичу да оне брзо расту и имају кратак животни вијек, а њихово месо је богато хранљивим материјама. „Однос хране коју хоботница једе и количине меса богатог протеинима коју производи је много бољи него код било које копнене животиње“, каже Швејд. Он верује да би хоботница могла постати еколошки одрживије месо од говедине, свињетине или пилетине, посебно у свијету који се суочава са климатским промјенама.

Упркос потенцијалним користима, етички аргументи остају моћно оруђе противника узгоја. „Хоботница је веома интелигентна, природно самотна дивља животиња“, каже Шарлот Рид из организације Compassion in World Farming. „Они су дивља створења и припадају дивљини, а не овим подводним затворима.“

(индекс)