"Урушило" се скривено уточиште најбогатијих: Хакери дошли до података

Можда и најважније од свега, та мала држава смјештена између Швајцарске и Аустрије гарантовала им је дискрецију и могућност заштите новца у оквиру законитих структура, а да име власника не буде јавно доступно, преноси Јутарњи лист.

Но, чини се да је то обећање изневјерено, пише шпански Ел Паис.

Хакери на неколико сати продрли у званични регистар

Наиме, крајем јула хакери су на неколико сати продрли у званични регистар у којем су уписани идентитети особа које стоје иза компанија, фондација и других правних субјеката основаних или којима се управља из Лихтенштајна, извијестио је Блумберг. Нападачи су приступили подацима повезаним са приближно 31.000 правних субјеката.

Влада Лихтенштајна убрзо је формирала кризну екипу и покушава да утврди ко стоји иза напада. Изненађујуће, истраге су показале да нема назнака да су хакери украли новац нити да су приступили банковним рачунима или финансијским подацима. Ипак, дошли су до имена, датума рођења, држављанстава и држава пребивалишта особа повезаних са фондацијама.

Регистар открива идентитете стварних власника компанија

Регистар открива идентитете стварних власника компанија преко којих се у Лихтенштајну држи и управља имовином, па је тако Лихтенштајн потенцијално изгубио највећу компаративну предност у односу на друга финансијска уточишта.

Законом који је ступио на снагу 2021. године, ради примјене европских прописа о спречавању прања новца, од компанија, фондација и трастова затражено је да открију идентитете својих стварних власника. Власти су имале приступ тим подацима, али они нису били доступни широј јавности, осим у веома ограниченим околностима.

Према најновијем годишњем извјештају владе Лихтенштајна, крајем 2025. године у земљи је било регистровано 22.927 правних субјеката и правних структура. Тај податак посебно привлачи пажњу јер Лихтенштајн има само око 41.000 становника.

Фондације морају да пријаве оснивање надлежним органима и доставе одређену документацију, али ти подаци нису јавно доступни у истој мјери као подаци о привредним друштвима. Приступ регистру толико је ограничен да се у извјештају наводе и конкретни подаци о захтјевима: током цијеле 2025. године поднесено их је само 35, а одобрена су 23. Готово све одобрене захтјеве поднијеле су банке и друге финансијске институције, док ниједан захтјев трећих лица није прихваћен.

Фондације су имућним појединцима привлачне зато што имовина престаје директно да припада одређеној особи и преноси се на фондацију. Њоме затим управља управни одбор према унапријед утврђеним правилима. Тако особа која улаже новац, особа која њиме управља и особа која од њега остварује корист могу бити три различите особе. Због такве подјеле спољним посматрачима тешко је да утврде ко заправо стоји иза цијеле структуре.

Фондације служе и очувању породичног богатства

Породица их може користити како би обезбиједила наставак пословања компаније након смрти оснивача, расподијелила насљедство или потомцима гарантовала исплату одређеног износа сваке године.

Ипак, важно је нагласити да упис у регистар фондација у Лихтенштајну није противзаконит нити значи да је почињено кривично дјело. Посједовање компаније или фондације у Лихтенштајну законито је под условом да је имовина пријављена у земљи пребивалишта и да су измирене све пореске обавезе.

Лихтенштајн посљедњих година покушава да успостави равнотежу између сарадње са међународним институцијама и очувања анонимности особа које у тој земљи управљају својом имовином. Регистар стварних власника био је кључан за одржавање те равнотеже.