Откриће у египатској пустињи: Ископали крваве зубе морских немани

А то море није било мртво – докази указују на то да је током периода креде можда представљало тропски рај, у којем су узлазне струје доносиле хранљиве материје у више слојеве воде и тако храниле богат и развијен екосистем.

Сада су палеонтолози, у некадашњем морском дну тог давно несталог мора на висоравни Абу Тартур, пронашли доказе о његовом богатом животу – зубе ајкула које су успијевале у мору препуном рибе.

Свијет

Египат гради "Нови Нил": Коштаће га милијарде

И није ријеч о само једној врсти ајкуле. Укупан број различитих врста пронађених у том слоју формације Дуви сада износи најмање седам, пружајући увид у богате морске екосистеме који су некада цвјетали дуж сјеверног руба Африке.

„Овај скуп налаза заједно указује на морски екосистем богат хранљивим материјама и високе продуктивности дуж фосфогене ивице континенталног прага“, наводи тим предвођен палеонтологом Тареком Јасином са Универзитета у Каиру у раду објављеном у часопису „Cretaceous Research“.

Током периода креде, прије између око 145 и 66 милиона година, Земља је била веома другачије мјесто. Под утицајем климе стаклене баште, коју су покретале тектонске активности, свијет је био топлији, са мало или нимало поларног леда. Виши ниво мора значио је да су велики дијелови копна на којима данас живимо били под водом, укључујући и сјевер Африке.

Друштво

Мистерија из Дунава: Нацистички мотоцикл 81 годину чувао мрачну тајну

То знамо, бар дјелимично, захваљујући фосфатима. Наслаге фосфорита често настају у подручјима високе морске продуктивности, гдје фосфор интензивно кружи и концентрише се.

Обимне наслаге фосфата у формацији Дуви зато чувају не само остатке овог древног мора већ и трагове који откривају колико су његове воде некада биле продуктивне.

У претходним истраживањима Јасин и његове колеге идентификовали су двије врсте ајкула на основу неколико зуба пронађених у фосилном слоју. То је био интригантан сигнал, будући да заједница способна да подржи више великих предатора мора имати развијену и продуктивну мрежу исхране испод њих.

Свијет

Овај човјек је био Епстинов највећи клијент

Зато су се вратили у Абу Тартур како би покушали да сазнају више.

А црни и жути слојеви фосфата формације Дуви донијели су нове налазе. Научници су пронашли још 14 зуба ајкула, који припадају још пет врста, од којих ниједна раније није била идентификована на локалитету Абу Тартур.

Када су у питању древне ајкуле, често су управо зуби све што је остало, па суптилне разлике међу њима могу бити једини показатељ на основу којег се одређује врста.

Код зуба пронађених у формацији Дуви, међутим, разлике нису увијек биле суптилне.

Неки од зуба били су дуги и танки попут игле. Други су били широки и назубљени, вјероватно погоднији за сијечење него за пробијање плијена. Један зуб био је изразито закривљен, попут карамбита. Неки су имали мале бочне израслине налик очњацима, познате као додатни врхови, док их други нису имали.

На основу других фосилних налаза широм свијета, истраживачи су утврдили да зуби припадају пет изумрлих врста: *Cretalamna cf. maroccana*, *Scapanorhynchus cf. raphiodon*, *Serratolamna cf. serrata*, *Squalicorax bassanii* и *Squalicorax pristodontus*.

Свијет

Непроцјењива фараонова наруквица украдена из сефа, истопили је и продали са сићу!

Свих пет врста први пут је забиљежено на локалитету Абу Тартур.

Двије су први пут пронађене у Египту – *Serratolamna cf. serrata* и *Squalicorax bassanii*.

Један налаз се посебно издвојио. *Scapanorhynchus cf. raphiodon*, врста са зубима налик иглама, могла би да представља први познати налаз ове врсте у Африци. Поред тога, према наводима истраживача, могао би да буде и најмлађи примјерак ове врсте у фосилним записима, будући да су сви остали познати примјерци знатно старији.

Међутим, идентификација ових врста пружа много занимљивију слику од оне коју би могао да опише само „скуп различитих ајкула“.

Као што њихови зуби наговјештавају, ове ајкуле вјероватно нису директно конкурисале једна другој, већ су заузимале различите еколошке нише у богатом морском окружењу.

„Присуство рода *Squalicorax* могло би да указује на утицај приобалних подручја и унутрашњег дијела континенталног прага, док појава рода *Scapanorhynchus* указује на услове дубљих вода спољног дијела континенталног прага и континенталне падине“, наводе истраживачи.