Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Марс је четврта планета од Сунца и један од наших најближих планетарних сусједа. Човјечанство га проучава хиљадама година, још од древног Египта, али су тек савремене технологије омогућиле да се о овој планети сазна много више.
Данас знамо да Марс има лед, атмосферу и органску материју, због чега се сматра једним од главних кандидата за будућу колонизацију.
Ипак, слање људи на Марс не представља само технички изазов. Један од највећих проблема је огромна удаљеност између двије планете, која се стално мења.
Просјечна удаљеност између Земље и Марса износи око 225 милиона километара. Међутим, то није стална вриједност. Обје планете крећу се око Сунца по елиптичним орбитама, а њихове орбите су и нагнуте једна у односу на другу.
Због тога се планете током кретања приближавају и удаљавају. Када су у најповољнијем положају, Земља и Марс могу бити удаљени око 54,6 милиона километара. Када се нађу на супротним странама Сунца, удаљеност између њих може да достигне око 401 милион километара.
Другим ријечима, није свеједно када свемирска летелица крене са Земље. Погрешан тренутак може значити знатно дужи и захтевнији пут.
Разлог је кретање обе планете - док свемирска летјелица путује, Земља и Марс настављају да се крећу по својим орбитама око Сунца. Зато летјелица не треба да иде ка месту на којем се Марс налази у тренутку поласка, већ ка мјесту на којем ће се он налазити када летелица стигне.
Због тога се користи путања која је прилагођена кретању обе планете и која омогућава да се до Марса стигне уз што мању потрошњу енергије.
Постоје периоди када се Земља и Марс нађу у посебно повољном положају за слање свемирских мисија. Такво поравнање дешава се отприлике сваких 26 мјесеци и назива се опозиција Марса.
Тада су Сунце, Земља и Марс распоређени тако да су Земља и Марс у повољнијем међусобном положају за путовање. Управо због тога се такви периоди користе као својеврсни "прозори" за лансирање мисија.

Наука и технологија
Шта се то налази између Земље и Марса?
Према подацима НАСА, 12. јануара 2025. удаљеност између Земље и Марса износила је 96 милиона километара, 20. фебруара 2027. биће 101,4 милиона километара, а 29. марта 2029. 96,8 милиона километара.
Још повољнија приближавања дешавају се ређе. Једном у 15 до 17 година, Земља и Марс могу да се нађу на удаљености мањој од 60 милиона километара. На примјер, 2003. године између њих је било око 56 милиона километара.
Према прорачунима професора физике Крега Патена са Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу, путовање до Марса током повољног периода трајало би око 270 дана, односно девет мјесеци.
Приближно исто вријеме било би потребно и за повратак на Земљу. То значи да би људска мисија подразумевала веома дуг боравак у свемиру, што са собом носи бројне изазове.
Пут до Марса данас би трајао око девет мјесеци, па научници траже начине да га значајно скрате. Једна од могућности су нуклеарни ракетни мотори, који би, према плановима НАСА, могли да смање вријеме путовања на само 45 дана.
За разлику од савремених хемијских ракетних мотора, нуклеарни систем би користио топлоту добијену из нуклеарне енергије за загревање течног водоника и стварање потиска. Реактор би, како би се смањио ризик током лансирања, био укључен тек након уласка лјетелице у орбиту.

Друштво
Мисија на Марс коштаће 2,1 милијарду долара
Нуклеарни мотор би омогућио веће брзине, захтијевао мање горива и оставио више простора за додатну опрему. По доласку на Марс, реактор би могао да се користи и као извор енергије за астронауте.
Свјетлост путује брзином од 299.792.458 метара у секунди, односно за годину дана пређе око 9,46 трилиона километара. Када би сигнал путовао том брзином, до Марса би у повољном положају стигао за свега око три минута.
Ипак, то није реална опција за људску мисију: Свемирска летјелица морала би да убрза до велике брзине, али и да успори прије доласка на Марс.
Мисије са људском посадом планирају се за период од 2030. до 2040. године, али пре њихове реализације потребно је ријешити низ проблема.
Поред самог путовања, астронаути би морали да се носе са продуженом изложеношћу свемирском зрачењу, али и са захтјевима дугог боравка у свемиру. Због тога би посебна физичка и психолошка припрема посаде била један од важних дијелова мисије.
Тако пут до Марса није само питање тога колико километара треба прећи. Од положаја планета, избора путање и технологије мотора зависи колико ће пут трајати, док безбједност посаде остаје један од кључних изазова будућих мисија на Црвену планету, преноси "РБК Тренд".
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Наука и технологија
2 мј
0
Наука и технологија
3 мј
0
Наука и технологија
4 мј
0
Свијет
3 мј
0
Наука и технологија
6 ч
1
Наука и технологија
2 д
0
Наука и технологија
2 д
0
Наука и технологија
2 д
0Најновије
Најчитаније
21
55
21
37
21
33
21
28
21
26
Тренутно на програму