Извор:
Нова.рс
21.09.2025
14:49
Коментари:
0Научници који су бушили дно Атлантског океана код сјеверозападне обале САД открили су огроман и мистериозан резервоар слатке воде, откриће које би могло имати значајне глобалне посљедице.
Прелиминарне процјене сугеришу да слични резервоари могу постојати и уз обале других континената.
У многим подручјима на Земљи данас влада несташица воде, због чега је човјечанство у потрази за новим изворима.
Овај подморски резервоар представља потенцијални нови извор питке воде, али прије него што се вода употријеби, потребно је ријешити бројна питања и превазићи техничке изазове.
Постојање слатке воде испод океана познато је деценијама, јер су експедиције у потрази за нафтом повремено случајно наилазиле на воду. Међутим, ти резервоари до сада нису детаљно истраживани.
Године 2019. истраживачи из Океанографског института “Woods Hole” и Универзитета Колумбија мапирали су огромно подручје слатке воде користећи електромагнетне таласе.
Резервоар се протеже од обале Масачусетса до Њу Џерзија, а могуће и даље. Стручњаци су га тада описали као највећу формацију те врсте икада пронађену.
Научници сада покушавају да утврде колико је вода стара – да ли је стара неколико стотина година или чак 20.000 година. Ако је млађа, резервоар се надопуњује, ако је старија, резерве су ограничене.
Такође, истражују поријекло воде – да ли потиче од отапања глечера или кишних падавина.
Холи Мишел са Универзитета Делавер сматра да је вода стигла прије неколико хиљада година, када је ниво мора био знатно нижи.
Разумијевање поријекла и развоја ових резервоара помоћи ће научницима да примијене знање на друге обале гдје постоје слични водоносници, укључујући Индонезију, Аустралију и Јужну Африку.
Резервоари су огромни – процјењује се да би један могао снабдијевати град величине Њујорка водом наредних 100 година.
С обзиром на то да готово половина свјетске популације живи у кругу од 100 километара од обале, овакви извори могли би бити кључни у будућности.
Међутим, ти резервоари се брзо празне због прекомјерног црпљења и климатских промјена, укључујући подизање нивоа мора које може контаминирати подземне воде.
Вађење воде из подморских резервоара и транспорт на копно је скупо и захтијева много енергије, мада би обновљиви извори, попут енергије вјетра, могли помоћи. Такође постоји ризик од контаминације сланом водом.
“Вађење воде из ових резервоара неће бити неограничено, нити јефтино. За сада, најбоље је чувати воду коју имамо на копну, али истраживање нових извора је од кључног значаја”, казала је Мишелова.
Брендон Дуган, вођа експедиције, вјерује да ће вода из ових резервоара почети да се користи за око 10 година.
Подаци који се прикупљају наредних мјесеци помоћи ће да се утврди распрострањеност подморских водотока широм свијета и како се они мијењају са растом нивоа мора, преноси Нова.
Наука и технологија
19 ч
1Наука и технологија
1 д
0Наука и технологија
2 д
0Наука и технологија
2 д
0Најновије
Најчитаније
17
20
17
19
17
04
17
03
16
53
Тренутно на програму