Велико откриће научника: Лијек за притисак убија бактерију отпорну на антибиотике

Тим научника, предвођен истраживачима са Истраживачког института Хјустон методист (Houston Methodist Research Institute) у Тексасу, открио је да лијек кандесартан цилексетил (Candesartan cilexetil) може помоћи у заустављању метицилин-резистентног златног стафилокока (methicillin-resistant Staphylococcus aureus), познатог као МРСА (MRSA).

У лабораторијским и животињским студијама лијек је нарушио ћелијску мембрану бактерије, ометајући њене функције и на крају уништавајући бактерију.

Наука и технологија

Археолози пронашли остатке римског купатила

Лијек, познат и као ЦЦ (CC), јефтин је и већ се широко користи за лијечење високог крвног притиска и срчане слабости, што га чини посебно привлачном опцијом ако се његова ефикасност против МРСА потврди у испитивањима на људима.

„Мислим да је ЦЦ један од најузбудљивијих агенаса које смо открили”, рекао је Елефтериос Милоканис (Eleftherios Mylokanis), главни аутор студије, за Сајенс алерт (ScienceAlert).

Милоканис је специјалиста за заразне болести у Академском институту Хјустон методист (Houston Methodist Academic Institute) и каже да је МРСА један од најчешћих отпорних патогена које виђа у пракси.

МРСА може изазвати инфекције коже, плућа или чак крвотока, а према процјенама америчког Центра за контролу и превенцију болести сваке године доводи до више од 70.000 тешких инфекција и 9.000 смртних случајева у САД.

Микроорганизми отпорни на антибиотике, попут МРСА, представљају растућу пријетњу јавном здрављу и били су директно одговорни за више од 1,27 милиона смртних случајева широм свијета 2019. године.

Међутим, упркос све већем притиску, развој нових лијекова не прати раст проблема. Милоканис каже да је један од разлога то што антибиотици нису нарочито профитабилни, па компаније немају снажан финансијски мотив за њихов развој.

Свијет

Крузер се претвара у плутајућу гробницу: Бродски љекар објавио црне прогнозе о путницима

„Тржиште је потпуно изокренуто”, рекао је Милоканис.

„Што је антибиотик бољи, то га мање желимо користити јер страхујемо да ће се развити отпорност.”

Милоканис и његов тим трагају за новим обећавајућим кандидатима.

У ранијем раду користили су црве заражене МРСА како би тестирали више од 80.000 једињења. Само неколицина лијекова помогла је црвима да се изборе с инфекцијом, а кандесартан цилексетил био је један од њих.

Да би детаљније испитали потенцијал овог лијека, научници су анализирали његову интеракцију с МРСА помоћу симулација и напредних техника снимања.

Такође су анализирали генетски материјал, мале молекуле и липиде укључене у процес, те тестирали колико добро лијек дјелује у комбинацији с различитим антибиотицима.

Друштво

Шкорпије чека важан пословни састанак, Овнови опчињени једном особом

„Почели смо градити корак по корак, блок по блок”, рекао је микробиолог Хјустон методиста (Houston Methodist) Нагендран Тармалингам (Nagendran Tharmalingam), први аутор студије.

„Открили смо како овај лијек оштећује мембрану.”

Мембрана је кључни дио ћелије јер јој даје структуру и служи као заштитна баријера.

Везујући се за мембрану МРСА, продирући у њу и нарушавајући је, лијек је ослабио и уништио бактерију. Снимци су показали да лијек прави рупе у мембрани бактерије кроз које цури садржај ћелије.

Тим је такође открио да кандесартан цилексетил може помоћи у борби против упорних МРСА бактерија које могу мировати у организму и касније се поново активирати.

Поред тога, комбинација кандесартан цилексетила с постојећим антибиотицима, попут гентамицина (gentamicin), створила је снажнији ефекат при нижим дозама него када се сваки лијек користи појединачно.

Свијет

Син милионера брутално убио маћеху из Црне Горе

У моделима на мишевима кандесартан цилексетил значајно је смањио количину бактерија, што додатно указује да би лијек могао бити обећавајуће оружје против МРСА код људи.

Тим тренутно развија сличне лијекове, хемијски модификујући кандесартан цилексетил како би добили нова једињења која су ефикаснија и потенцијално имају мање нуспојава, рекао је Тармалингам.

Научници се надају сарадњи са фармацеутском или биотехнолошком компанијом како би наставили тестирања на људима, а први одговори су, како наводе, охрабрујући.

„Покушавамо ово пребацити из лабораторије у болнице”, поручио је Тармалингам.

Истраживање је објављено у часопису Nature Communications.