Узгајивач пилића нашао нешто невјероватно: Џиновски пјешчани пузавац био скривен у потпорном зиду

Истраживачи са Универзитета Новог Јужног Велса (УНСВ) у Сиднеју и из Аустралијског музеја сада су именовали и описали древног водоземца, скрећући поново пажњу на необично откриће које је започето деведесетих година прошлог века, пише ScienceDaily.

Примјерак је први открио пензионисани узгајивач пилића, који је набавио камење из оближњег каменолома како би саградио баштенски потпорни зид. Међу тим камењем налазио се фосил, који је касније дониран Аустралијском музеју у Сиднеју.

Палеонтолог Лахлан Харт, сарадник УНСW-а и Аустралијског музеја, објашњава да је фосил, сада назван Аренаерпетон супинатус, што значи „лежећи пјешчани пузавац“, изузетно добро очуван. Он обухвата скоро читав скелет, па чак и блиједе обрисе коже животиње.

"Овај фосил је јединствен примјер групе изумрлих животиња познатих као темноспондили, који су живели прије и током времена диносаура. Не проналазимо често скелете са још спојеном главом и тијелом, а очуваност меког ткива је још ређа појава", рекао је Харт, докторанд на Факултету биолошких наука, наука о Земљи и животној средини (БЕЕС) на УНСВ-у.

Наука и технологија

У Кини откривена 52 фосила џиновских панди

Аренаерпетон је живио у слатководним срединама унутар онога што је данас Сиднејски басен током периода тријаса, прије око 240 милиона година. Према Хартовим ријечима, вјероватно је ловио древне рибе попут оних из рода Cleithrolepis. Осим тога, постоји мало доказа о другим врстама које су дијелиле његово станиште.

По изгледу, ово створење би могло да подсјећа на модерног кинеског џиновског даждевњака, нарочито када се посматра облик његове главе.

"Површно гледано, Аренаерпетон много личи на модерног кинеског џиновског даждевњака, посебно по облику главе. Међутим, на основу величине ребара и обриса меког ткива сачуваних на фосилу, можемо видјети да је био знатно крупнији од својих живих потомака. Такође је имао прилично опасне зубе, укључујући пар очњака налик кљовама на непцу", рекао је Харт.

Један од најзначајнијих аспеката Аренаерпетона је његова величина. Харт процјењује да је био дугачак око 1,2 метра од главе до репа, што је необично велико у поређењу са многим његовим блиским рођацима из истог периода.

Он напомиње да су каснији темноспондили наставили да постоје у Аустралији још 120 милиона година, при чему су неке врсте достизале још веће димензије. Ова дуга историја обухвата два велика масовна изумирања, што сугерише да је повећање величине тијела можда играло улогу у њиховом опстанку.

Занимљивости

Нова врста птеросауруса откривена у фосилизованој повраћци диносауруса

Др Метју Макари, виши предавач на УНСВ-у и кустос палеонтологије у Аустралијском музеју, нагласио је важност овог налаза.

"Ово је један од најважнијих фосила пронађених у Новом Јужном Велсу у последњих 30 година, па је узбудљиво званично га описати. Он представља кључни дио аустралијског фосилног наслеђа", рекао је он.

Истраживање је објављено у u Journal of Vertebrate Paleontology.