Астрономи мисле да су коначно пронашли ивицу Млијечног пута

Сада међународни тим истраживача тврди да се спољна ивица налази на око 40.000 свјетлосних година од црне рупе у галактичком центру.

То значи да је Земља удаљена свега 13.300 свјетлосних година од ивице, што нас ставља много ближе спољним границама галаксије него њеном језгру.

Проблем у одређивању ивице галаксије лежи у томе што се Млијечни пут не завршава нагло, већ се постепено "разлива", попут града који полако прелази у тиха предграђа.

Истраживачи су жељели да пронађу границе области у којој се формирају звијезде, односно мјеста гдје се нове звијезде и даље рађају.

Проналажење ивице Млијечног пута из нашег ограниченог угла посматрања веома је тежак задатак, али научници имају моћну технику која им помаже.

Наука и технологија

Америчка биотехнолошка компанија планира да оживи изумрлу плаву антилопу

Како се галаксија формира, стварање звијезда најприје почиње у областима близу галактичког центра, гдје су гас и прашина најгушћи, а затим се током милијарди година постепено шири ка споља.

Због овог процеса "раста изнутра ка споља", звијезде су углавном млађе што су даље од галактичког центра.

Најмлађе звијезде налазе се управо на ивици диска у којем се формирају звијезде, гдје су процеси настанка звијезда тек недавно стигли.

Међутим, галаксије слиједе ово правило само до одређене тачке, након чега звијезде поново почињу да буду све старије, стварајући карактеристичну криву у облику латиничног слова "У".

Тачка у којој су звијезде најмлађе означава спољну границу региона у коме се формирају звијезде, односно "ивицу" галаксије.

У новом истраживању, спроведеном на Универзитету Малте, научници су анализирали старост 100.000 звијезда у Млијечном путу.

Као што се очекивало, звијезде су постајале млађе што су биле даље од галактичког језгра, све док нису достигле тачку између 35.000 и 40.000 свјетлосних година од центра.

Комбиновањем ових података са најсавременијим симулацијама, истраживачи су јасно уочили да је то уједно и мјесто гдје формирање звијезда нагло опада.

То је показало да тачка на самом дну "У" криве старости означава спољну границу региона у коме се у нашој галаксији формирају звијезде.

Наука и технологија

Корак ближе разумијевању звијезда: У Русији симулирана њихова атмосфера

Иза те тачке и даље постоји много звијезда. Међутим, велика разлика је у томе што ниједна од тих старијих звијезда није настала на мјесту гдје се сада налази.

"Формирање звијезда практично престаје изван ивице, па су све звијезде које видимо даље морале тамо да стигну из неког другог дијела галаксије. Оне су настале у унутрашњем диску и полако се помјерале ка споља током милијарди година кроз процес који се назива радијална миграција, у коме звијезде благо помјера гравитационо привлачење спиралних кракова галаксије. Та миграција је спора и насумична, па што је звијезда даље отпутовала, дуже је морала да путује и самим тим мора бити старија", каже Карл Фитени, истраживач са италијанског Универзитета у Инсубрији.

Овај процес објашњава зашто се звијезде могу пронаћи и изван региона у којем настају нове звијезде, као и зашто су најудаљеније звијезде у Млијечном путу уједно и најстарије.

Проналажење ивице галаксије веома је важно за астрономе, јер се дио Млијечног пута унутар региона формирања звијезда значајно разликује од области изван те границе, преноси РТС.