Познати кардиолог упозорава: Све више људи између 30 и 40 година доживљава инфаркт

Разговарамо о кардиоваскуларним болестима, проблемима са повишеним крвним притиском, здравој исхрани и физичкој активности, као и о важности већег броја донора у Србији.

Доктор савјетује да је до 40 године живота потребно повремено измерити крвни притисак, шећер у крви и одредити какве су код пацијента количине масноће у крви.

„Није ријетко да се код младих пацијената биљежи висок холестерол у крви и што га раније откријемо и почнемо да лијечимо можемо спријечити евентуални инфаркт или шлог. Зато се након 40 године препоручују систематски прегледи једном годишње. Светске статистике кажу да сваке године имамо по шест одсто више људи између 30 и 40 година који добију акутни инфаркт миокарда, што је забрињавајућа статистика“, рекао је доктор Оташевић.

Наш саговорник се осврнуо и на честу појаву умора и истакао да је потребно урадити анализе, јер се умор најчешће јавља због малокрвности, тј. анемије, као и поремећаја штитне жлијезде.

Здравље

Кардиолог објаснио: Ако осјећате ову врсту тегоба вјероватно сте управо доживјели инфаркт

Доктор нам је открио да се сада повишен крвни притисак лијечи са више лекова у једној таблети, јер се ради на поједностављивању лечења, гдје се у једној таблети налази три лијека.

Савјетовао је млађим генерацијама да не користе електронске цигарете, пафове и сл. за које они сматрају да су мање штетне и наглашава да нема дугорочног праћења негативних посљедица, потребно је да прође још неколико година да се утврди њихова штетност. Он наглашава, да тренутни подаци показују да су штетније последице него код коришћења класичних цигарета.

„Што се тиче здравља потребно је да слушате ваше тијело јер вам оно шаље сигнале када нешто није у реду. Већина људи се плаши повишеног холестерола и у неким породицама се то дешава из генерације у генерацију, у том случају је потребно у адолесценцији проверити ниво холестерола у крви, као и у случају да су се у породици појављивали рани инфаркти“, додао је доктор Оташевић.

Кардиолог наводи да се велики број интервенција ради у Србији, али мало заостајемо у интервенцијама које се раде на залисцима, осим на аортном залиску, и ту постоји потреба да убрзамо развој на интервенцијама које продужавају живот. Закључује да нам недостаје број донора за трансплатацију срца и да је потребно подићи у народу свјест на значај донора и њихове доброте како би се један живот продужио.

(спутник србија)