Кардиолог објаснио: Ако осјећате ову врсту тегоба вјероватно сте управо доживјели инфаркт

"Типичан бол за инфаркт јавља се у средогруђу, који је карактера стезања, печења и велике тежине на грудном кошу, шири се ка вилици, ка лијевој руци и траје најмање неколико минута. Уколико имате инфаркт, бол траје више од 20 минута, нажалост тако углавном буде, и у тим ситуацијама треба одмах позвати Хитну помоћ", објаснио је за Телеграф кардиолог проф. др Петар Оташевић, са Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње".

Како је истакао, сваке године биљежи се пораст и помера се граница, те људи већ са 35 година могу доживјети инфаркт миокарда иако на први поглед дјелују здраво.

"Институт Дедиње је приправна болница за инфаркт свакога дана, од 7 ујутру до 7 увече, али петком и недјељом смо приправни 24 часа. У зависности од дана до дана, ми имамо између 5 и 15 болесника који дођу са инфарктима у тим нашим терминима петком и недјељом, и више не можете да утврдите која је то генерација угрожена. Рецимо, имали смо момка од 33 или 34 године, и имали смо баку од 90 година која је имала инфаркт. И када почнете да причате са тим младим човјеком који је дошао са акутним инфарктом миокарда, схватите да су сви његови из породице имали инфаркт у неким ранијим годинама. И чим то чујете, схватите да постоји озбиљан фактор ризика који се генетски преноси и то је најчешће повишен холестерол, и да је тај човјек на вријеме отишао да измјери холестерол и да је добио терапију, он вјероватно не би имао инфаркт или би добио у каснијим годинама. Инфаркт је озбиљна ствар, немојте чекати и покушајте то да спречите", објаснио је професор у подкасту "Здраво са Иваном".

Симптоми инфаркта

Бол у грудима изгледа застрашујуће али се симптоми често преклапају са другим тегобама, што може збунити људе. Свакако, савјет љекара је да бол у грудима не треба игнорисати, али да би терапију требало узимати редовно.

"Опет се враћам на почетак разговора, повишен холестерол не боли, ви не знате да имате повишен холестерол све док се не догоди тако драстична ситуација, опет се враћам на овог младог човјека, његов холестерол је практично био већи два и по пута него што је нормално. Он уопште није био гојазан, али је имао тај насљедни фактор и није знао да има повишен холестерол. Човјек потпуно активно живи, вјежба, тренира, међутим, ако имате пуно холестерола који циркулише у вашем организму, онда се он лепи за зидове крвних судова, прави атеросклеротске плакове, и када ти плакови пукну, долази до потпуног зачепљења, крв не може да тече кроз крвни суд, и срце нема довољно кисеоника ", појаснио је професор Оташевић.

Према ријечима кардиолога, и стил живота као и генетика утичу на наше здравље, оно што је важно јесу превентивни прегледи које сами себи морате одредити.