Опет прича о диференцираној стопи ПДВ-а

„ПДВ треба бити 0% и сигурни смо у то и измјену закона у том правцу смо припремили. Када скупимо довољно потписа предаћемо их као покрет и као људи у потпуној солидарности да је то исправно“, рекао је Драшко Станивуковић, предсједник ПСС-а.

Из ПДП-а наводе да се 20 година залажу за диференцирану стопу ПДВ-а. Очекивали су усвајање измјена Закона о ПДВ-у у овом мандату у Парламентарној Скупштини Босне и Херцеговине. Међутим процедура још није завршена.

„Мислим да је недостајало политичке воље да се то спроведе у дјело, а да се то правдало немогућношћу да се то наводно проведе кроз тај систем идниректног опорезивања од стране УИО. ја мислим да је то изговор и наравно да се може спровести све оно што донесе парламент и очекујем, да ће у наредном периоду бити довољно политичке воље да завршимо тај посао", рекао је Ненад Вуковић, делегат ПДП-а у Дому народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.

Прича о диференцираним стопама ПДВ-а стара је готово колико и сам ПДВ у БиХ. Још приликом његовог увођења водила се расправа да ли је праведнији јединствен или диференциран систем. У СНСД-у сматрају да се ради о популизму.

„Умјесто да се баве рјешавањем проблема гдје могу директно утицати на живот и стандард грађана они се баве неком популистичком причом која се не тиче градоначелника“, рекао је Мирослав Вујичић, делегат СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Тржиште, упозоравају стручњаци, не функционише увијек онако како то грађани очекују. Проблем је, између осталог, што су лијекови у БиХ углавном увозни производ. То значи да смањење ПДВ-а не мора нужно значити и ниже цијене у апотекама.

Јединствена стопа, кажу економисти, доноси већу пореску дисциплину и мањи простор за злоупотребе. С друге стране, диференциране стопе имају социјалну компоненту и дјелују праведније. Међутим, велике фармацеутске компаније и дистрибутери врло брзо могу кориговати улазне цијене и практично поништити ефекат мањег пореза. Свака промјена ПДВ система директно би утицала и на буџетске приходе. Зато би, прије било какве одлуке, била неопходна детаљна анализа, јер можемо доћи у ситуацију да се цијене не смање а да се приход буџета смањи.

„Велике мултинационалне корпорације имају много веће приходе него што имају много веће земље од РС односно БиХ и оне просто не реагују на нашу промјену еластичности, а ви тај лијек немате гдје купити него код њега - и онда он има међународни монопол и држи одређену политику цијена, без обзира на то шта ви радите са ПДВ-ом“ рекао је Миленко Крајишник, декан Економског факултета Универзитета у Бањој Луци.

Иако се сваки пут представља као нова иницијатива, прича о диференцираној стопи ПДВ-а у БиХ траје готово од самог увођења ПДВ система 2006. године. Још од 2007. године појављују се захтјеви да основне животне намирнице и лијекови имају нижу или нулту стопу, али без конкретног епилога.Иницијативе су се интензивирале током економске кризе и раста цијена 2022. године, када су оба дома Парламентарне скупштине БиХ чак усвојила модел са нижим стопама на основне производе и вишим на луксуз. Ипак, закон никада није заживио у пракси. Од тада до данас, тема се враћа готово сваке године. Зато и данас остаје исто питање – да ли је диференцирана стопа ПДВ-а реална економска мјера или политичка идеја која добро звучи грађанима, али тешко пролази кроз систем, анализе и буџетску рачуницу.