Пронађена ајкула која плива више од 400 година

Истраживачи су користили радиокарбонско датирање како би одредили старост 28 јединки и процијенили да је једна женка стара око 400 година.

Утврђено је да ове ајкуле расту изузетно споро, свега један центиметар годишње, а полну зрелост достижу тек око 150. године живота.

Резултати истраживања објављени су у научном часопису "Science".

Сцена

Мелина о браку са Харисом Џиновићем: Профитирала сам из разлике у годинама

Главни аутор ове студије, морски биолог Јулијус Ниелсен са Универзитета у Копенхагену, рекао је да су научници очекивали да се ради о необичној врсти, али да их је ипак изненадила њена стварна старост. Прије овог открића рекорд међу кичмењацима држао је гренландски кит, за којег се процјењује да може да живи око 211 година.

Ако се, међутим, у обзир узму и бескичмењаци, титулу најстаријег познатог бића држи шкољка названа минг, која је живјела чак 507 година.

Спори становници дубина

Гренландске ајкуле су импресивне величине и могу нарасти до пет метара дужине. Насељавају хладне и дубоке воде сјеверног Атлантика, гд‌је се крећу веома споро.

Због таквог начина живота и изузетно спорог раста, претпостављало се да могу живјети дуго, али до сада није било поузданог начина да се њихова старост прецизно утврди.

Код многих риба научници старост одређују анализом отолита, односно ситних коштаних структура у уху, које формирају прстенове сличне годовима на дрвету.

Код неких врста ајкула користе се слојеви калцификованог ткива на кичми.

Међутим, гренландска ајкула представља посебан изазов јер нема чврсте дијелове тијела на којима би се могли пратити слојеви раста.

Због тога су истраживачи пронашли другачији приступ. Сочиво ока ове ајкуле састављено је од специфичног материјала који садржи протеине који се не обнављају током живота.

То значи да се може издвојити дио ткива који је настао док је ајкула била младунче и затим анализирати помоћу радиокарбонске методе.

На основу анализе 28 ајкула, углавном случајно уловљених у рибарске мреже, научници су утврдили да је највећи примјерак - женка дуга око пет метара - изузетно стар.

Пошто радиокарбонско датирање не даје потпуно прецизне резултате, процијењено је да би могла имати између 272 и 512 година, али је највјероватније стара око 400 година.

То значи да је рођена негд‌је између 1501. и 1744. године, највјероватније током 17. вијека, преноси Нова.

Чак и доња граница ове процјене, од 272 године, била би довољна да ову врсту прогласи најдуговјечнијим кичмењаком на свијету.

Посљедице за очување врсте

Истраживање је показало и да гренландске ајкуле полно сазријевају тек када достигну дужину од око четири метра, што одговара старости од приближно 150 година.

Овакав спор развој има озбиљне посљедице по опстанак врсте.

Због изузетно дугог животног вијека научници сматрају да се популација ових ајкула и даље опоравља од прекомјерног излова који је био интензиван прије Другог свјетског рата.

Њихова јетра некада се користила за производњу машинског уља, због чега су у великом броју убијане, све док нису пронађене синтетичке алтернативе.

Данас је ријетко пронаћи потпуно зреле женке, као и младунце, што указује на то да већину популације чине јединке које још нису достигле полну зрелост.

Другим ријечима, иако их има доста, биће потребно још много времена - можда и читав вијек да ове ајкуле поново достигну стабилну популацију.

Економија

Колико сада кошта столица на свадбама

Стручњаци истичу да би метода радиокарбонског датирања могла да се примијени и на друге дуговјечне врсте, али наглашавају да она није довољно прецизна за широку употребу и да је најкориснија управо код организама који живе изузетно дуго.

Занимљиво је и то да је статистичка метода коришћена у овом истраживању заснована на Бајесовој статистици, чије темеље је још у 18. вијеку поставио свештеник Томас Бејз у вријеме када су неке од ових ајкула већ биле старе више деценија.