Истина о правом Џеку са Титаника руши све илузије: Његово тијело је обиљежено бројем 227, а овдје почива

Разлог за то је гроб са натписом „Ј. Давсон“ у Халифаксу, који је послије огромног успјеха филма постао готово ходочасничко мјесто за обожаваоце. Ипак, истина је другачија: човјек који је сахрањен под тим именом није био филмски Џек, нити путник треће класе, већ Џозеф Досон, члан посаде Титаника.

Забуна која траје још од филма „Титаник“

Када је 1997. године филм Џејмса Камерона освојио биоскопе широм свијета, публика је у Халифаксу убрзо почела да проналази надгробни споменик са једноставним натписом „Ј. Давсон“. Због подударности са именом лика којег је играо Леонардо Дикаприо, многи су повјеровали да је управо ту сахрањен „прави Џек Досон“. Временом су на том гробу остављани цвеће, поруке и успомене, па је „Ј. Давсон“ постао једно од најпознатијих имена међу титаниковим гробовима у Канади.

Ко је заправо био Џозеф Досон

Стварна особа иза натписа „Ј. Давсон“ звала се Џозеф Досон. Према доступним подацима са списка посаде, имао је 23 године, рођен је у Даблину и на Титанику је радио као тример, односно члан машинског одјељења задужен за рад са угљем. На званичном списку посаде води се као „Joseph Dawson, Trimmer, Lost“, уз податке да је био родом из Даблина и да је био пријављен у Саутемптону.

Шта је радио тример на Титанику

Посао тримера био је један од најтежих на броду. Ти људи радили су уз угаљ и котлове, дубоко испод палуба које су путници познавали. Њихов задатак био је да премештају угаљ и одржавају доток горива ка пећима, како би брод несметано пловио.

То је био физички исцрпљујућ, прљав и готово невидљив посао, али без њих Титаник не би могао да функционише. Управо зато прича о Џозефу Досону носи посебну тежину: он није био лице гламура Титаника, већ дио његове радне кичме.

Тијело број 227

Послије потонућа Титаника, тијела страдалих извлачена су из леденог Атлантика и пребацивана у Халифакс. У архиви Нове Шкотске Џозеф Досон води се као тијело број 227. На том запису наводи се да је раније био неидентификован, да је припадао мушкарцу из бродске посаде, као и да је сахрањен на гробљу Ферју Лоун у Халифаксу. Управо је број 227 остао уклесан и на његовом споменику, због чега је његов гроб данас један од најпрепознатљивијих међу жртвама Титаника.

Гдје је сахрањен Џозеф Досон

Џозеф Досон почива на гробљу Фаирвајв Лабн Кеметерy у Халифаксу, једном од најпознатијих мјеста везаних за трагедију Титаника. То гробље данас је званично познато и по томе што се на њему налазе „Титаник Гравес“, а у њему је сахрањен 121 страдали из бродолома, више него на било ком другом гробљу на свијету. Управо зато је гроб „Ј. Давсон“ временом постао једно од најпосећенијих мјеста међу свим титаниковим спомен-обележјима.

Да ли је Џејмс Камерон узео име по њему

Највећа мистерија за многе фанове годинама је била да ли је Џејмс Камерон свјесно позајмио име са правог надгробног споменика. Према подацима који се наводе у изворима о филму и самом гробљу, лик Џека Досона био је фикција, а подударност са гробом „Ј. Давсон“ била је случајност. Другим ријечима, стварни Џозеф Досон није био историјска инспирација за Дикапријевог јунака, иако је управо због те невјероватне подударности његово име послије филма постало познато широм свијета.

Како је један скромни члан посаде постао свјетски познат

Иронија читаве приче јесте у томе што Џозеф Досон током живота није био позната личност, нити припадник елите која је путовала Титаником. Био је један од многих радника чији је посао био скривен од очију путника и гламура брода. Ипак, деценијама касније, захваљујући једном слову на надгробном споменику и највећем бродоломском филму у историји, његово име постало је једно од најпрепознатљивијих на гробљу у Халифаксу.

Истина је занимљивија од мита

Права прича о „Џеку са Титаника“ зато није љубавна легенда са филмског платна, већ прича о Џозефу Досону, младом човеку из Даблина који је радио најтеже послове на једном од најчувенијих бродова у историји и изгубио живот у ноћи када је Титаник потонуо. Његов гроб у Халифаксу и даље привлачи пажњу, али не зато што потврђује филмску причу, већ зато што иза два слова и једног презимена стоји стваран човјек, стваран раднички живот и стварна трагедија.

(курир)