Преминуо Влатко Гилић

31.07.2026 10:23

Коментари:

0
Смрт филм режисер сценариста глумац
Фото: Pexel/ Dmitry Demidov

Редитељ и сценариста Влатко Гилић преминуо је у 92. години живота.

Гилић је био један од најзначајнијих аутора црногорске и југословенске кинематографије, а његово стваралаштво оставило је снажан траг не само у регионалној, већ и у свјетској филмској умјетности.

Рођен је 1. јануара 1935. године у Подгорици. Завршио је Архитектонски факултет у Београду, али је професионални пут убрзо усмјерио ка филму. Архитектонско образовање било је примјетно и у његовом редитељском рукопису, који су одликовали визуелна прецизност, пажљиво обликовани кадрови и упечатљив ауторски израз.

Филмови награђивани широм свијета

Од 1966. до 1973. године, у продукцији „Дунав филма“, снимио је низ кратких документарних и играних остварења према сопственим сценаријима. Његови филмови освајали су признања на неким од најважнијих међународних фестивала.

Добио је Сребрног медвједа на фестивалу у Западном Берлину, два пута Гран при у Оберхаузену, као и главне награде на фестивалима у Лајпцигу, Белвјуу и Мелбурну. Био је номинован и за Златни глобус.

Међу његовим најпознатијим кратким филмовима налазе се „Мала свјетлост“, „Повратак на родно дрво“, „Хомо сапиенс“, „Ин kонтинуо“, „Љубав“ и „Моћ“.

Потписао је сценарио и режију два дугометражна играна филма – „Кичма“ и „Дани од снова“. Оба остварења приказана су на Филмском фестивалу у Кану. „Кичма“ је 1977. године била у конкуренцији за Златну палму, док је филм „Дани од снова“ 1980. приказан у програму „Извјестан поглед“.

Уврштен међу највеће редитеље

Америчка телевизијска мрежа НБЦ уврстила је Гилића 1980. године међу 50 најзначајнијих редитеља у историји свјетске кинематографије. На том списку нашао се уз великане као што су Алфред Хичкок, Чарли Чаплин, Орсон Велс, Ингмар Бергман, Федерико Фелини, Акира Куросава, Стенли Кјубрик и Андреј Тарковски.

Био је једини аутор из југоисточне Европе који је добио такво признање.

Упркос великом међународном успјеху, Гилићу је био онемогућен даљи ауторски рад на филму. Након тога посветио се образовању нових генерација филмских стваралаца и предавао на универзитетима широм свијета.

Био је један од оснивача Катедре за режију и редовни професор на Академији умјетности у Новом Саду, гдје је 2011. године изабран за професора емеритуса.

(РТС)

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: