
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
У времену када млади све чешће напуштају села и живот траже у градовима, једна требињска породица одлучила је да крене супротним путем.
Мишо и Сања Ивковић са своје петоро дјеце градску адресу замијенили су селом Петровићи, гдје су изградили кућу и одлучили да стварају будућност.
Њихова прича показује да село не мора бити мјесто из којег се одлази, већ мјесто у које се долази, остаје и заснива породица.

Свијет
Уведена принудна управа у познату банку
Ову младу, бројну породицу посјетио је градоначелник Требиња Мирко Ћурић са сарадницима, како би им исказао поштовање и подршку, али и указао на значај оваквих примјера за будућност Требиња и његових села.
Мишо, рођен 1989. године, и његова супруга Сања, рођена 1992, родитељи су Софије (13), Анице (10), Мијата (8), Михаила (4) и најмлађег Максима, који је на свијет дошао прије свега мјесец дана.
Петоро дјеце, пет различитих карактера, много свакодневних обавеза, али и још више разлога за радост.
Иако породица има стан у требињском насељу Тини, у којем данас живи Мишова мајка, одлучили су да свој дом створе у Петровићима. Тамо су изградили кућу, далеко од градске гужве, са жељом да њихова дјеца одрастају окружена природом, у миру и породичном заједништву.

Република Српска
Игор Додик о програму Студентске листе: Србија и Српска су једно
"Имали смо могућност да живимо у граду, али смо Сања и ја одлучили да своју дјецу подижемо овдје, у Петровићима. Нисмо се покајали ниједног тренутка. Овдје имамо свој мир, своју кућу, природу и простор да дјеца безбрижно одрастају. Није увијек лако, посебно због школе и свакодневног превоза, али уз добру организацију и помоћ породице све стижемо. Имамо петоро дјеце и за нас нема веће среће од тога", каже Мишо.
Он је запослен у "Електрохерцеговини", гдје ради као електричар и обавља теренске послове, док је Сања посвећена одрастању и васпитању дјеце, а са доласком малог Максима породичне обавезе постале су још веће.
Ипак, Ивковићи показују да живот на селу, уз много рада, слоге и међусобног разумијевања, може бити избор, а не нужда.
Петровићи данас имају градски водовод и питку воду, као и оптичку телекомуникациону мрежу, што су значајни предуслови за савремен живот. Међутим, у овом селу стално је насељено свега три куће.
И баш зато одлука младих Ивковића има посебну тежину.
Оно што додатно охрабрује јесте чињеница да њихова породица ускоро неће бити једина млада породица која је одлучила да своју будућност гради у Петровићима. Сањина сестра са својом породицом већ гради кућу у селу и планира да се ту пресели.

Друштво
Тврдило се да је ХИВ-ом заразила 5.000 људи у БиХ
"Посебно нам је драго што ће ускоро и Сањина сестра са својом породицом доћи да живи овдје. Волио бих да у Петровићима буде још младих породица, да се граде куће и да се поново чује дјечија граја. Село има све што је потребно за лијеп живот, само треба имати воље и љубави да се овдје остане", истиче Мишо.
Ипак, живот са петоро дјеце на селу носи и изазове, а највећи је свакодневни одлазак у школу.
Софија, Аница и Мијат ученици су Основне школе „Вук Караџић“ у Требињу. Сваког школског дана њихов дјед, који такође живи у Петровићима, вози их до аутобуског стајалишта у Старом Сланом, одакле школским аутобусом настављају пут до града.
Повратак кући често је сложенији. Како дјеца најчешће похађају наставу у другој смјени, немају одговарајућу аутобуску везу до Старог Сланог. Због тога школским аутобусом стижу до Дужи, гдје их чекају отац или дјед, а затим преко Хума настављају пут до Петровића.
За породицу са петоро дјеце то захтијева свакодневно планирање, али и велику помоћ старијих чланова породице. Управо се у томе огледа још једна вриједност живота који су изабрали – ослонац једних на друге и блискост више генерација.
Градоначелник Мирко Ћурић истакао је да су породице попут Ивковића најбољи показатељ да требињска села могу имати будућност, те да подршка породици, дјеци и младима мора остати један од најважнијих приоритета Града.
"Породица Ивковић је најљепши примјер онога што желимо да видимо у нашем Требињу – младе људе који остају овдје, стварају породице и своју будућност граде на родној земљи. Мишо и Сања имају петоро дјеце и одлучили су да живе на селу, иако су имали могућност да остану у граду. То је одлука која заслужује велико поштовање и подршку свих нас", рекао је Ћурић.

Ауто-мото
УНДП у БиХ продаје службена возила, познате цијене
Он је нагласио да подршка младим породицама не смије остати само на ријечима, већ мора бити праћена стварањем што бољих услова за живот, без обзира на то да ли неко живи у центру града или у удаљеном селу.
"Управо су породица, дјеца и стварање услова за њихов квалитетан живот у средишту политике Града Требиња. Наш задатак је да помогнемо да оваквих породица буде што више, да наша села не остају празна и да свако дијете, без обзира на то гдје живи, има добре услове за одрастање и школовање. Ако у једном малом селу данас чујемо дјечију грају и видимо да се граде нове куће, онда знамо да то село има будућност", поручио је Ћурић.
Прича породице Ивковић није само лијепа породична прича. Она је и подсјетник на то колико за један град и његова села значи свака нова кућа у којој се живи, свако дијете које одраста и свака млада породица која одлучи да остане.
Док многа села широм Херцеговине годинама губе становнике, у Петровићима једна кућа пуна дјеце и друга која се гради враћају наду да се тај тренд може промијенити.
Мишо и Сања нису чекали да им неко створи идеалне услове. Изабрали су мјесто на којем желе да живе, изградили свој дом и у њему стварају оно што је највредније – породицу.
Њихово највеће богатство има пет имена – Софија, Аница, Мијат, Михаило и Максим.
А док год у Петровићима буде дјеце, смијеха и нових породичних домова, биће и живота у овом херцеговачком селу, пише "Требиње Лајв".
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Породица
1 седм
0
Породица
1 седм
0
Породица
2 седм
0
Породица
2 седм
0