
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Гријалица од 2.000 вата која ради 4 сата дневно потроши 240 киловат-сати мјесечно, што је по просјечној цијени струје у БиХ око 47 КМ.
Клима-уређај исту топлоту даје уз упола, па и 4 пута мање утрошене електричне енергије. Ево рачунице и савјета како да избјегнете скупљу зону потрошње.
У првој половини 2026. године домаћинство које годишње потроши између 2.500 и 5.000 киловат-сати плаћало је у просјеку 19,46 КМ за 100 киловат-сати, са свим таксама и ПДВ-ом.
То је око 0,195 КМ по киловат-сату, односно 6,5 одсто више него годину раније, пише Н1.
Домаћинства са већом потрошњом, од 5.000 до 15.000 киловат-сати, плаћала су просјечно 19,01 КМ за 100 киловат-сати.
Тачан износ на вашем рачуну зависи од снабдјевача, тарифне групе и зоне потрошње, али за поређење уређаја овај просјек је сасвим довољан.
Калорифер, уљни радијатор, панелна гријалица и термоакумулациона пећ раде на потпуно исти начин: електричну енергију претварају у топлоту преко отпорника.
Америчко министарство енергетике наводи да је такво гријање стопостотно ефикасно у смислу да се сва струја претвори у топлоту. Зато гријалица од 2.000 вата, ма како изгледала и колико коштала, за сат рада потроши 2 киловат-сата.
Снага уређаја пише на наљепници или у упутствима. За гријалицу од 1.500 вата износи су за четвртину мањи.
Клима-уређај зими ради као топлотна пумпа: топлоту узима из спољашњег ваздуха и убацује је у стан.
Зато му је за исту количину топлоте потребно много мање струје.
Америчко министарство енергетике наводи да топлотне пумпе смањују потрошњу струје за гријање и до 75 одсто у односу на гријалице са отпорником, док британски Енерџи савинг траст (Energy Saving Trust) истиче да су око 3 пута ефикасније од обичних електричних гријалица.
На примјеру исте количине топлоте коју даје гријалица од 2.000 W, уз рад од 4 сата дневно, рачуница изгледа овако:
Колико ће ваша клима стварно трошити зависи од модела и спољашње температуре. Податак о ефикасности гријања наведен је на енергетској наљепници уређаја.
Купци „Електропривреде БиХ“ од 1. септембра 2025. плаћају струју по блок-тарифама, према мјесечној потрошњи: зелена зона је до 350 киловат-сати, плава од 351 до 1.000, а црвена изнад 1.000 киловат-сати. Сваки киловат-сат изнад границе обрачунава се по скупљој зони.
Домаћинству које иначе потроши око 300 киловат-сати мјесечно једна гријалица од 2.000 вати која ради 4 сата дневно подигне потрошњу на 540 киловат-сати.
Тако 190 киловат-сати прелази у плаву зону. Са климом би то домаћинство, у нашем примјеру, потрошило 360 до 420 киловат-сати, па би у плаву зону прешло само 10 до 70 киловат-сати.
Степен мање: Међународна агенција за енергију рачуна да се смањењем температуре на термостату за 1 степен штеди око 7 одсто енергије за гријање. У нашем примјеру то је око 3,27 КМ мјесечно.
Јефтинији сати: Домаћинства са двотарифним бројилом код ЕП БиХ зими плаћају нижу тарифу од 22.00 до 07.00 часова и од 13.00 до 16.00 часова, а недјељом цијели дан. Термоакумулационе пећи пуне се баш тада и топлоту испуштају касније.
Гријте просторију у којој боравите: Гријалица има смисла као додатак у једној соби, са затвореним вратима, а не као главно гријање, преноси Јабука.тв.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

БиХ
50 мин
0
Хроника
55 мин
0
Култура
1 ч
0
Економија
1 ч
0