Један састојак даје јој посебан шмек: Овако се спрема права српска сарма за Ђурђевдан

Састојци:

1 велика главица киселог купуса

600 грама јунећег мљевеног меса

3 шоље бијелог пиринча

Главица бијелог лука

200 грама сувих ребара

100 грама димљене сланине

Зачини: Со, вегета, алева паприка, бибер

Додаци по избору: црни лук, рендана шаргарепа, босиљак, оригано

Купус за сарме

За сарме је најбоље користити футошки кисели купус јер је мекан и листови су еластични. Из каце се извади овећа главица киселог купуса и остави да се оциједи. Онда се с ње пажљиво скидају лиске за сарму, а са сваке лиске се ножем одстрани онај задебљали дио листа који је везује за коријен, јер ће се сарме доцније лакше увијати. Овако припремљене лиске се обавезно оперу хладном водом. да сарма не буде прекисела, па се оставе негд‌је да се оциједе.

Над‌јев за сарме

Шест стотина грама јунетине, најбоље од предњег черека, самеље се прво на крупну, па на ситну шајбну. Ко воли крупнији над‌јев од меса за сарму, може самљети само једном. Неки, сад, на врелој масти продинстају ситно сјецкану главицу црног лука: писац ових редова то не чини, јер припада школи која црни лук и кисели купус никад не упарује. ДакИе, издинста се мљевено месо, таман да од блиједоцрвене добије розикастосиву боју, што ће рећи – не превише, јер ће се месо свакако добро искувати.

У месо за сарме се дода пола кесице мљевеног бибера, нешто јаче од пола кашике зачина од поврћа и кашика алеве паприке. Пропржи се још мало, па склони са плотне. Онда се у издинстано месо убаце двије кафене шољице очишћеног и опраног пиринча и над‌јев за сарме је готов. Кувари са медитерана у над‌јев за сарме додају и доста босиљка или оригана, али то значајно мијења укус, па ко воли нека изволи да експериментише са сармама. Такође, неко ставља и рендану шаргарепу, што сармама даје слаткаст укус и умањује арому меса, преноси Стил.

Како се ређају сарме у лонац

Слагање сарми у лонац је такође умијеће. На дно посуде се ставе три-четири лиске неискоришћеног киселог купуса, а преко њих се поспе исијечена сланиница и на мање комадиће исијечен чен бијелог лука. У приземље лонца се стављају бибер у зрну и лист лорбера.

Тек онда се ређају сарме: прво по ободу у круг, а онда између, док се не покрије дно. Преко овог реда се набаци штогод од сувог меса, а најбоље сува ребра.

Онда опет иду сарме, између којих се ушушкају комади очишћеног бијелог лука и сланиница или комади сувих ребара, па опет сарме, ако их је преостало. То колико ће сарма бити масна одређује то колико масна сува ребра и колико сланине ставите у лонац. Будите свјесни да ће пиринач доста масти да упије и да је сарма калорично јело. Кад је слагање сарми завршено, сарма се налије хладном водом да добро огрезне, па стави на плотну.

Како ће врло брзо онај пиринач у сарми да покупи готово сву воду, сарме морају да се доливају, али се ово чини млаком водом, овог пута обилато. Како год да се припремају, око сарми је увијек доста посла. Зато је неписано правило да се сарме увијек спремају у повећој посуди. Онда се сарме оставе да се крчкају колико год хоћете, ништа им неће бити. Вјерује се да се су сарме укусније што се дуже крчкају и што се више пута подгревају. Ово друго ипак избегавајте због здравља а ако имате могућности сарма има најбољи укус из глинених посуда.

Трик

Једна креативна куварица је открила како у смјесу с месом додаје комадиће сланине. Један други кувар је додао у причу да умјесто да сам сјецка сланину, он у месари једноставно замоли месара да, када меље свеже месо, у машину убаци и који комад сланине. Иако многи сјецкају сланину на коцкице и стављају у сарму, пробајте да је самељете заједно за месом. На тај начин месо постаје сочније, богатије укусом, а цијела сарма добија једну нову димензију.