Како смањити трошкове гријања и до 70 одсто? Ово је први корак!

Стручњаци истичу да је најважније прво смањити губитке топлоте, а тек након тога размишљати о замјени пећи, котла или уградњи топлотне пумпе.

Маргарета Зидар, руководилац Одјељења за енергетску ефикасност хрватског Енергетског института „Хрвоје Пожар“, изјавила је да је топлотна изолација један од најбољих начина да домаћинства дугорочно смање трошкове и ублаже посљедице поскупљења енергената.

Према њеним ријечима, улагања у енергетску обнову објекта којом се постижу тако велике уштеде могу износити око 700 евра по квадратном метру зграде, па и више.

„Смањење потребне енергије најбољи је начин да се смање трошкови и утицај промјена цијена енергената, које се дешавају готово сваке сезоне гријања“, поручила је Зидар.

Прво изолација, па нови систем гријања

Интересовање за топлотне пумпе расте, али су оне и даље знатно заступљеније у породичним кућама него у вишестамбеним зградама, навела је Зидар.

Најбољи резултати постижу се када се уградња нових система гријања комбинује са енергетском обновом објекта.

Зидар је објаснила да хрватски програми енергетске обнове предвиђају јасан редослијед радова: најприје се побољшава изолација спољашњих зидова, крова и других дијелова објекта кроз које се губи топлота, а затим се уграђује одговарајући систем гријања.

Једна од могућности је комбиновање топлотних пумпи са соларним панелима, како би домаћинства дио електричне енергије потребне за гријање производила сама.

На тај начин могу додатно смањити зависност од промјена цијена енергената.

Дрва и даље најзаступљенија у Хрватској

Говорећи о структури потрошње енергената, Зидар је навела да се око 60 одсто топлотне енергије за гријање хрватских домаћинстава обезбјеђује коришћењем огревног дрвета, док природни гас учествује са око 24 одсто.

На остале врсте биомасе, укључујући пелет и брикете, отпада приближно 3,5 одсто.

Како је објаснила за ХРТ, један од разлога је доступност енергената, будући да гасна мрежа није развијена у свим дијеловима Хрватске.

Упозорила је и на слабију ефикасност традиционалних начина гријања на дрва, док савременији уређаји који користе пелет и брикете могу омогућити ефикасније сагоријевање и мање загађење ваздуха.

Истовремено, указала је на проблеме са снабдијевањем пелетом и зависност тржишта од дистрибутера.

Већа потрошња струје може донијети додатне трошкове

Иако топлотне пумпе могу бити ефикасно рјешење, Зидар упозорава да њихова уградња повећава потрошњу електричне енергије.

Због тога домаћинства треба да узму у обзир и начин обрачуна потрошње струје како би избјегла неочекивано високе рачуне.

У Хрватској су поједини грађани након преласка на електрично гријање завршавали у вишим обрачунским разредима, што је утицало на укупне трошкове.

„То је нешто што би требало ускладити и боље организовати, како не би долазило до таквих неочекиваних удара на трошкове“, закључила је Зидар, преноси Пословни.хр.