Како заштити кромпир од мољца прије вађења и током складиштења?

Кромпир се у производним подручјима Србије налази у различитим фазама развоја, у зависности од сортимента, рока садње и надморске висине. Док се у равничарским крајевима и на нижим надморским висинама обавља вађење или је оно при крају, на вишим надморским висинама поједини каснији усјеви још увијек имају активну циму и налазе се у фази наливања и сазријевања кртола (обронци планина Јелице и Рудника, подручје Ивањице), наводе из Прогнозно-извјештајне службе заштите биља (ПИС).

На подручју дјеловања ПИС Регионалног центра Ужице, усјеви касног кромпира на локалитетима на нижим надморским висинама спремни су за вађење, цима је скоро потпуно сува, али високе температуре и веома збијено земљиште утичу на то да се вађење одлаже и кромпир је углавном и даље на парцелама.

„На вишим надморским висинама, на подручју општина Прибој, Пријепоље и Нова Варош, усјеви јесењег кромпира налазе се у различитим фазама жућења циме и сазријевања кртола.“

Ризик од кромпировог мољца

Како преноси ПИС, високе температуре и изостанак падавина утицали су на то да се на феромонским клопкама постављеним на пунктовима за праћење (Луново Село и Пилатовићи), током протеклог периода континуирано биљежи присуство одраслих јединки кромпировог мољца (Phthorimaea operculella).

„На парцелама на којима вађење кромпира још није завршено постоји висок ризик од оштећења кртола. Усљед високих температура и недостатка падавина долази до исушивања и пуцања земљишта, при чему кртоле остају огољене и доступне женкама мољца за полагање јаја“, наводе из ове службе.

Како заштитити усјеве?

У зависности од фазе развоја усјева, пољопривредним произвођачима препоручује се спровођење сљедећих мјера заштите:

Парцеле на којима је цима потпуно сува:

• кромпир што прије вадити и одмах транспортовати у складиште, без задржавања извађених кртола на њиви;
• прије уношења у складиште издвојити и одстранити оштећене и заражене кртоле;
• складишта расхладити на температуру испод 10 °C, односно испод температурног прага за развој кромпировог мољца;
• складишта држати у мраку и затворити отворе густим мрежама како би се спријечио улазак мољца;
• приликом уношења кртола у складиште може се примијенити регистровани препарат на бази азадирахтина.

Парцеле на којима вађење кромпира није планирано у скоријем периоду:

• препоручује се наводњавање усјева гдје је то могуће и гдје је цима у доброј кондицији, како би се одржала компактност земљишта и спријечило пуцање површинског слоја и огољавање кртола;
• као додатна мјера заштите препоручује се примјена одговарајућег регистрованог инсектицида за сузбијање кромпировог мољца на бази неке од активних материја: цијантранилипрол, циперметрин, делтаметрин, хлорантранилипрол, хлорантранилипрол + ламбда-цихалотрин, метафлумизон.

„Приликом примјене хемијских мјера заштите потребно је придржавати се упутства за примјену препарата, посебно прописане каренце и максималног броја третмана (МБТ) током једне вегетационе сезоне.“

Због високих дневних температура, закључује ПИС, третмане је препоручљиво спроводити у вечерњим часовима.

(Агроклуб.рс)