Намирнице које треба јести зими

Храна је такође добар извор витамина Д, а поготово у зимским мјесецима када не видимо сунце онолико често као што бисмо жељели, и када већину тијела прекривамо одјећом те тако спречавамо синтезу ових есенцијалних органских твари.

1. Риба

Најбољи прехрамбени извори витамина Д су масне рибе попут лососа, сардина, пастрва, туна и скуша. Једна порција лососа задовољава чак 80 одсто дневних потреба за витамином Д.

Не само да ове врсте риба обилују витамином Д већ садрже и значајне количине омега 3 масних киселина које су кључне за здравље мозга, срца и венског система. Укључите их на јеловник неколико пута седмично.

2. Јаја

Јаја су добар природни извор витамина Д. Тачније, жумањак је добар извор овог вриједног елемента – он је право благо храњивих твари, а садржи све од Б комплекса, преко витамина А и Е до минералних твари попут жељеза, цинка, селена и калцијума. Бјелањак, с друге стране, садржи тек протеин.

Добро је знати да ћете највише храњивих твари наћи у јајима кокоши које су узгајане на отвореном.

3. Гљиве

Гљиве су јединствени биљни извор витамина Д, а посебно вргањи и шампињони. Имајте на уму да ће више витамина Д имати оне врсте које су биле изложене директном УВ зрачењу, него оне које су узгајане под умјетним УВ лампама.

Савјет плус:

На тржишту се може наћи и индустријски процесирана храна која је обогаћена витамином Д. Пажљиво читајте декларације јер се витамин Д може наћи и у млијечним производима, јогуртима и врхњима, биљним замјенама за млијеко од соје, зоби и бадема, маргаринима, житним пахуљицама и сличним производима.

Људи би у просјеку требали уносити од 400 до 800 ИУ витамина Д дневно, а та бројка зависи од доби, боји коже, али и специфичним здравственим потребама појединца.

Савјети

Сипајте у посуду један састојак и ријешите се влаге из дома заувијек

Ако нисте сигурни колико витамина Д треба уносити, посавјетујте се с љекаром, преноси Пун куфер.

Немојте узимати суплементе витамина Д без надзора лијечника јер је могуће унијети и превише овог витамина.

Тијело не може излучити вишак, а прекомјеран ниво може довести до оштећења бубрега, срца и вена.