Аутор:
АТВКоментари:
0
Одјећа од свиле, вуне или чипке захтијевају посебно одржавање, јер могућност скупљања, оштећења или губитка боје многе наводи да овакве одјевне комаде препусте хемијским чистионицама.
Ипак, уз придржавање кључних правила, осјетљиве материјале је могуће сигурно и успјешно његовати код куће, чиме се продужава њихов вијек трајања и чува првобитни изглед.
Прије прања кључно је провести неколико припремних радњи, а први и најважнији корак је провјера етикете за одржавање на одјевном предмету. Ознаке произвођача представљају најпоузданији водич за исправан третман тканине, укључујући препоручену методу прања и температуру воде, пише Мај Пак Лов.
Након тога одјећу је потребно сортирати не само по боји, већ и по врсти материјала. Прање свиле с грубљим тканинама може довести до оштећења осјетљивих влакана. Одабир одговарајућег детерџента је такођер пресудан за осјетљиве материјале попут свиле, вуне и кашмира препоручује се кориштење благих, пХ неутралних течних детерџената, по могућности оних који су формулирани за осјетљиве тканине. Агресивне детерџенте који садрже избјељиваче или ензиме је потребно избјегавати јер они могу оштетити природна протеинска влакна.
"Кључ је у разумијевању састава тканине. Природна влакна попут вуне и свиле састоје се од протеина, а ензими у стандардним детерџентима дизајнирани за разградњу протеинских мрља могу скоро 'појести' тканину. Због тога је одабир пХ-неутралног детерџента без ензима нужан", навела је хемичарка за текстил др. Сарах Ланцастер.
Ручно прање је најпогоднија метода и препоручује се за већину осјетљивих материјала. Лавор или чисти умиваоник је потребно напунити хладном или млаком водом, температуре до највише 30 степени. Врућа вода може довести до скупљања и блијеђења боје. У води је потребно у потпуности отопити малу количину детерџента, око једне чајне кашике прије убацивања одјеће. Тиме се спрјечава да концентрирани детерџент дође у директан контакт с тканином. Одјевни предмет се њежно потопи и остави да се намаче.
За свилу је довољно пет до десет минута, док вуна може стајати и до пола сата. Одјећу је потребно лагано помицати кроз воду, без грубог трљања, рибања или гњечења. Циљ је да вода И отопина детерџента прођу кроз влакна и ослободе нечистоћу. Након тога, вода се испушта, а одјећа се детаљно испире у чистој, хладној води понављајући поступак док се не уклоне сви остаци детерџента.
Најчешћа грешка која доводи до оштећења одјеће је грубо цијеђење и увијање мокре одјеће. Умјесто тога, вишак воде уклања се тако што се одјевни предмет положи на чисти, сухи пешкир, зарола скупа с пешкиром и лагано притисне. Правилно сушење кључно је за очување облика одјеће.
Стручњакиња за одржавање домаћинства Мери Мерлов упозорава: "Највише оштећења на вуни и кашмиру се не дешава у води, већ након прања. Гравитација је непријатељ мокрог плетива. Вјешање таквог комада доводи до неповратног растезања. Полагање на равну површину је једини исправан начин сушења како би се сачувао изворни облик".
Вунене предмете, плетиво и кашмир је увијек потребно сушити положено на равној површини, на сухом пешкиру или сталку за сушење, како се не би растегнули под властитом тежином. Лаганији комади попут свилених мајица могу се сушити на подстављеним вјешалицама. Одјећу је потребно сушити даље од директне сунчеве свјетлости и извора топлине попут радијатора јер то може довести до блијеђења и оштетити влакна.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Савјети
6 ч
0
Савјети
10 ч
0
Савјети
11 ч
0
Савјети
1 д
0Најновије
19
36
19
32
19
16
19
11
19
03
Тренутно на програму