Спавање у овим количинама је опасно: Повећава ризик од раније смрти

Није проблем само кад спавате премало. Проблем може бити и кад спавате превише

Према ријечима стручњака за спавање, дуг и редован сан од десет или више сати по ноћи не значи да сте се добро одморили, већ може бити упозорење да са здрављем нешто није у реду.

Колико сна је заправо довољно

Хронобиолог и експерт за спавање Хуан Антонио Мадрид недавно је упозорио да постоји јасан распон који се сматра оптималним за већину људи. То је између шест и по и осам и по сати сна.

Све испод тога, каже, дугорочно носи посљедице по организам, од слабије концентрације до већег ризика од хроничних болести.

Здравље

Људи који остају будни до касно имају већи ризик од срчаног и можданог удара

Међутим, ни супротна крајност није безазлена.

- Испод шест сати почињемо да примјећујемо негативне ефекте, посебно на средњи и дуги рок. Али постоји нешто о чему се ријетко говори, превише спавања је такође повезано са различитим патологијама, упозорио је Мадрид.

Студије, према његовим ријечима, показују да људи који редовно спавају између десет и дванаест сати ноћу имају већи ризик од метаболичких поремећаја, али и раније смртности.

Веза са деменцијом и когнитивним падом

Ову тврдњу поткрепљују и подаци из дугорочних истраживања.

Једна од најпознатијих, Фрамингхам студија, показала је да продужено спавање, дуже од девет сати дневно, може бити повезано са развојем деменције. Истраживачи су примјетили да се код особа које почињу да спавају знатно дуже него раније често касније јављају проблеми са памћењем и размишљањем.

Докторка Роза Санчо из организације Алзхеимер’с Ресеарцх УК објашњава да промјене у сну могу бити међу првим знаковима да се у мозгу нешто дешава.

- Необични обрасци спавања чести су код особа са деменцијом, али истраживања сугеришу да се те промјене могу појавити много прије него што почне видљив губитак памћења, навела је она.

Другим ријечима, предуго спавање понекад није узрок, већ симптом.

Није пресудан број сати, већ квалитет сна

Стручњаци истичу да се већина људи превише фокусира на сате, јер је то најлакше измјерити. Међутим, начин на који спавамо често је важнији од самог трајања.

Током ноћи свако од нас има више кратких буђења којих се не сјећа. Ако су та буђења честа и сан испрекидан, организам не улази у дубоке фазе одмора. Посљедица је осјећај умора, па људи покушавају да спавају дуже, вјерујући да ће тако надокнадити мањак енергије.

Тиме се, заправо, проблем само продужава.

Редовност одласка на спавање и устајања, према епидемиолошким студијама, снажније је повезана са дуговечношћу него број сати проведених у кревету. Дневне дремке такође не могу у потпуности да надокнаде квалитетан ноћни сан.

Закључак љекара је једноставан и прилично трезвен. Ни премало ни превише.

Ако редовно спавате десет или више сати, а и даље се будите уморни, то можда није знак да вам треба још одмора, већ сигнал да би вредело провјерити опште здравствено стање. Сан јесте важан, али у свему, па и у спавању, мјера прави разлику.

(она)