Зашто људи који хрчу не пробуде себе - Одговор је у начину функционисања мозга

Може се рећи да имамо одговор – или, боље речено, одговоре.

Прво, да буде јасно: понекад особа може да се пробуди због свог хркања. Неки особе се пробуде због гласних звукова свог хркања, друге не, кажу истраживачи. За оне који се буде због свог хркања, та сметња траје само неколико секунди.

Понекад особе које хрчу знају да су се пробудиле. Много више буђења, пак, готово сигурно прође непримећено. Људи са апнејом у сну, која се готово увијек јавља са екстремним хркањем, могу бити пробуђени више десетина или чак стотина пута током ноћи.

Докази то потврђују. Бројне студије су показале да особе које хрчу имају више поремећаја у циклусима спавања, а једна је показала да доживљавају мање "микропобуђености" кад носе чепиће за уши током спавања.

Србија

Министарство разматра скраћивање часова на 30 минута

Међутим, могли бисте рећи да се ова врло мала буђења не рачунају. На крају крајева, већина тих сметњи чак не доводи до правог буђења. Многе особе се чак не сјећају да се буђење десило.

Дакле, зашто ваш партнер није будан као ви због буке коју производи? Други дио одговора је у начину на који наши мозгови функционишу.

Иако можете да чујете звуке док спавате, дио вашег мозга назван таламус одстрањује све што се сматра "мало значајним" – зато можемо да се навикнемо на саобраћајну буку поред нашег прозора, на звуке породице или сустанара у другим собама, али би нас звук аларма за пожар или дозивање нашег имена одмах пробудили.

Као у случају саобраћајне буке, наши мозгови су навикнути на звук нашег хркања. Увијек је присутно и долази од нас – тако да наша подсвест зна да није важно.

"Ваше уши и читав систем су навикнути на тај звук. Такође, мозак даје приоритет одмору, па неће покренути буђење иако је присутан звук вашег хркања", кажу истраживачи.

Добра вијест, ако због хркања не можете да спавате, јесте да проблем има рјешење. У ствари, више рјешења, преноси IFL Science.

Да бисте смањили своје хркање, можете покушати да спавате на боку – било којем – и можда у издигнутом положају. Позиција за спавање коју треба избјегавати је лежање на леђима – тада гравитација ради против вас, кажу истраживачи. Тако да било која тактика која вас може пробудити ако се преврнете може да спречи хркање прије него што почне.

Једна ствар коју дефинитивно не треба да радите, пак, јесте да игноришете хркање – мада, за нас који смо приморани да дијелимо кревет са особом која хрче таква перспектива је такорећи немогућа. Ако је у питању знак апнеје у сну, могу постојати неке прилично озбиљне посљедице – висок крвни притисак, срчани удари, мождани удари, дијабетес – и у кратком року, можете се стално осећати поспано.

Нажалост, третман је апарат за апнеју у сну (ЦПАП). Иако модерне верзије ових апарата нису превише бучни – око 30 децибела, што је упоредиво са благим шапатом – они су константни. Барем би таламус требало томе да припише низак приоритет. Зар не?