Хуманитарци испричали какав је Халид био: ''Знате шта нас је питао?''

Бешлић је, подсјетимо, преминуо у уторак у 72. години, а цијели регион тугује за краљем народне музике који је иза себе оставио више од 200 хитова.

Већина оних који су га познавали кажу да је имао велико срце и да је био изузетно осјетљив према онима најугроженијима.

Своју причу о Халиду подијелила је и хуманитарна организација Путоказ за Африку на свом Фесбук профилу још у септембру, док је пјевач био у болници, преноси Дневно.

“Дуго сам размишљала требам ли га назвати. У овом тренутку, у овој тишини, чинило ми се непријатно, тешко. Нисмо се чули мјесецима… осам, девет, можда и више. А можда и годину. Више се ни не сјећам. Не да ми се ни копати по Виберу”, стоји на почетку објаве.

“Али један тренутак памтим као да је био јучер. Негд‌је 2018. или 2019. године. Халид нас је први пут назвао, на препоруку једног пријатеља. Тада смо биле у Rwandi, у мисији. Никада нећу заборавити његове прве ријечи: ‘Јесте ли гладне?’. Замислите… кроз Путоказ је прошло осам тисућа д‌јеце. Тисуће школованих, тисуће одгојених, генерације које су нашле свој пут. И никада, баш никада, нико није питао: ‘Јесте ли гладне вас двије доље?’. Само он. Само Халид. И није му било важно ништа – ни је ли једна изгледала мршаво или дебело, уморно или снажно. За њега је било важно да је човјек сит, да има, да није гладан и да није сам.”

"Дао нам је снагу и подршку о којој смо могли само сањати"

“Сјећам се како је рекао: ‘Шта вас дви доле у Африци радите? Шта хоћете? Које сте ви партизанке?’. И ми смо се смијале, од срца, онако како се ријетко смије. А тај смијех био је почетак приче. Послије нас је позвао у Сарајево, на ручак. Сјећам се његове пумпе, сјећам се тог дана као да га гледам. Цијели дан се мучио да нам набави своју специјалну питу. Није ишло, нервирао се, вртио се, покушавао. А нама је било довољно то што се трудио. Јер кад видиш да се човјек даје око једне обичне пите – знаш да си му важан. Да те је ставио у своје срце. Од тог дана Халид је био амбасадор Путоказа. Довео је људе, довео кумове, дао нам снагу и подршку какву нисмо могли ни сањати. И онда сам мислила како би га било лијепо изненадити… План је био доћи на концерт у Сплиту, 13. рујна, који је требао одржати, хтјела сам му у бекстејџ донијети питу – онако, за шалу, за смијех, за успомену на онај дан у Сарајеву. Али ето, живот је такав… спријечило нас”, стоји у објави.

“И сад… кад затворим очи, постоји особа за коју се сваког дана посебно молим. Један једини… Халид. И кад останеш сам пред Богом и собом, кад се све слике врате, кад ти се уши напуне тишином, чујеш његов глас, онај први позив, ону реченицу која пара душу: ‘Јесте ли гладне?’. И сузе крену. Јер знаш… да је ријеткост пронаћи драгуљ у овоме свијету… И зато, Халиде… оздрави нам, душо, брзо…”, написали су тада. У уторак су се поздравили с пјевачем и емотивно написали: “Тешко је рећи збогом… Халиде, био си наш ослонац, подршка и пријатељ свих ових година. Твој траг остаје у сваком нашем кораку. Видимо се, пријатељу, на љепшем мјесту. Твоји Путокази”.