Син Ведране Рудан открио како су изгледали њени посљедњи дани: Једна реченица посебно боли

Хрватска књижевница Ведрана Рудан, која је преминула 18. августа 2026. године након дуге борбе са тешком болешћу, ни током посљедњих мјесеци живота није одустајала од онога што је највише вољела – писања. Чак и када више није могла да сједи за радним столом, проналазила је начин да своје мисли преточи у ријечи. О томе како су изгледали њени посљедњи мјесеци, каква је била као мајка и колико јој је стваралаштво значило, говорио је њен син Славен Хрватин, који се ријетко појављује у јавности.

Повод за његов разговор за недјељник НИН било је објављивање посљедње књиге Ведране Рудан, под називом „Као да ме има“, која ових дана стиже у књижаре у издању „Лагуне“. Ријеч је о збирци њених најзначајнијих текстова насталих током готово три деценије, коју су мајка и син заједно припремали, али књижевница, нажалост, није дочекала да је види међу читаоцима.

Регион

Објављена посљедња књига Ведране Рудан: ''Продаваће се добро кад умрем''

„Нисам знао да ли желим њој или себи да скренем мисли са болести“

Идеја о књизи родила се почетком 2026. године, док се Ведрана већ двије године борила са неизљечивом болешћу. Славен је желио да јој предложи нешто што би је макар на тренутак удаљило од свакодневице испуњене терапијама, прегледима и разговорима о здравственом стању. Ипак, није био сигуран како ће реаговати.

– Још увијек ми је тешко процијенити коме сам хтио скренути мисли с болести, себи или њој. Неко вријеме сам јој хтио предложити да направимо колекцију „Бест оф Ведрана Рудан“. Оклијевао сам јер ми је било глупо мами која пролази хемотерапије спомињати нови пројекат. Али било јој је досадно стално одговарати на питања како се осјећа и које третмане пролази, па ми је у разговору излетјело: „Имам једну идеју за књигу…“ Прихватила је, бацио сам се на посао и зацртао себи да желим да види барем прву верзију књиге. Драго ми је да сам успио и да је била задовољна избором – испричао је Хрватин за НИН.

Када јој је објаснио да жели да обједини најбоље текстове које је написала током каријере, Ведрана је одговорила у свом препознатљивом стилу, уз дозу црног хумора.

– То ће се добро продавати кад умрем – рекла му је тада.

Ведрана је прочитала прву верзију рукописа, одобрила избор текстова и учествовала у доношењу важних одлука о изгледу књиге.

Писала је и када јој је болест одузела снагу

Посљедње мјесеце живота књижевница је проводила суочавајући се са посљедицама тешке болести, о којој је и сама отворено говорила на свом блогу. Није скривала кроз шта пролази, а писање јој је остало један од најважнијих начина да изрази оно што осјећа.

Славен је открио да је његова мајка наставила да ствара чак и онда када због здравственог стања више није могла да користи рачунар као раније.

– Мами је писање било све. Када се разбољела и више није могла писати за радним столом, текстове је типкала у мобилни телефон и слала их путем „Вотсапа“. Људе као што је она не можете мотивисати да пишу, можете их једино спријечити у томе – рекао је њен син.

Открио какав је заиста био њихов однос

Славен Хрватин више од 25 година учествовао је у мајчином професионалном животу. Водио је њену интернет страницу, помагао у објављивању текстова, обављао менаџерске послове и повремено преузимао улогу уредника. Њихова сарадња била је заснована на јасној подјели обавеза и међусобном разумијевању.

– Било нам је лако сарађивати јер смо имали дефинисане улоге. Мамин посао био је стварати Ведрану Рудан, а мој да је људи виде. Осим тога, дуго смо сарађивали, па смо се разумјели без много ријечи. Кад сам почео припремати нову књигу, рекао сам јој да имам чврст став да би се требала звати „Као да ме има“ и започети том колумном, јер поставља тон свему осталом. То је прихватила и рекла да жели само да књига завршава са „Мој тата и лигњице“. Друго је није занимало – објаснио је Хрватин.

Ведрана је у својим колумнама често писала о породици, а ни сина није штедјела оштрих коментара. Због таквих текстова поједини медији су закључивали да између њих постоје озбиљни сукоби, али Славен открива да је стварност била потпуно другачија.

– Када би колумна осванула на блогу и портали потенцирали одређени цитат, испало би да смо у љутом рату. Иза кулиса то је ишло потпуно другачије. Мејлом би ми послала текст и рекла да сам опет тема. Припремио бих га за објаву, осмислио илустрацију и одабрао ударни цитат за Фејсбук. Касније смо се смијали насловима попут: „Син забио нож у леђа Ведрани Рудан, она га по трећи пут разбаштинила“ – присјетио се.

Савјет мајке који никада није заборавио

Говорећи о Ведрани изван књижевности и јавних наступа, Славен је открио да је била мајка која му је током живота давала бројне савјете, али да их он, како признаје, није увијек послушао.

– Мама као мама, кроз године ми је давала много добрих савјета. Ја сам их као прави син игнорисао. Да сам их послушао, био бих сличнији њој: срећнији, опуштенији и са неколико отказа. Најбољи савјет који ми је дала јесте да у свему што радим тражим да ме плате, а ако ме већ плаћају, да тражим више. Можда ћу га једном послушати – испричао је Хрватин.

Желио је да мајка види књигу прије смрти

Припрема посљедње збирке подразумијевала је прегледање великог броја текстова, од најранијих колумни до записа објављиваних пред крај њеног живота. Славен је претраживао старе бројеве „Ферал трибуна“, архиве „Национала“, блог и раније објављене збирке, желећи да изабере радове који најбоље представљају њено стваралаштво.

– Избор је био дуготрајан посао, јер је требало проћи збирке прича, блог, изгубљене раритете, архиву „Ферала“… Али сам избор шта ће ући у књигу није био тежак. Текстови су се сами наметали. Неки зато што су већ постали класици, други јер су откривали Ведрану какву публика не познаје – објаснио је.

Међу текстовима које посебно издваја налазе се „Писмо нерођеном Анти“, „Кад је жена курва“ и „Живот без крпеља“, јер сматра да питања којима се Ведрана бавила прије више од двије деценије нису изгубила значај.

Књигу отвара њена чувена реченица „Ја сам царица, остаћу царица увијек и заувијек“, док је завршни текст одабрала сама књижевница.

„Волио бих да сви постанемо мале Ведране“

На питање како би желио да људи памте његову мајку, Славен није говорио о књижевним наградама, тиражима или популарности њених књига. Умјесто тога, издвојио је њену храброст да јавно критикује оне који имају моћ и утицај.

– Хтио бих да сви ми одемо корак даље, да постанемо мале Ведране и својим тиранима станемо за врат – поручио је Хрватин за НИН.

Ведрана Рудан преминула је 18. августа 2026. године, у 77. години живота. Током вишедеценијске каријере изградила је репутацију једне од најчитанијих и најконтроверзнијих књижевница у региону. Популарност јој је донио већ први роман „Ухо, грло, нож“, објављен 2002. године, а потом су услиједиле књиге „Љубав на посљедњи поглед“, „Дабогда те мајка родила“, „Плес око Сунца“, „Доживотна робија“ и многе друге.

(Курир)