Богатство које сви бацамо: У отпаду се крију метали вриједни милијарде долара

Умјесто нових огромних рудника и отворених копова, истраживачи траже начине да вриједне метале добију из угљеног пепела, индустријских остатака, па чак и помоћу гљива.

Гљиве могу апсорбовати ријетке метале

Више истраживачких тимова испитује методе којима би се ријетки земни метали могли добити без класичног рударења.

На Универзитету у Бечу научници истражују како одређене гљиве могу апсорбовати елементе из групе ријетких земних метала. У лабораторији оне расту на посебном супстрату помијешаном са тим металима.

"Можда бисмо, заправо, могли да повратимо ресурсе", каже Александер Бизмарк, координатор истраживачког тима.

Процес је назван "mycomining", односно биолошко рударење. Идеја је да гљиве апсорбују метале, након чега се њихова биомаса сакупља и обрађује како би се издвојили жељени елементи.

Метода је још у експерименталној фази, али би у будућности могла да се користи и за чишћење контаминираних индустријских локација.

Угљени пепео могао би бити вриједан ресурс

Један од потенцијалних извора ријетких земних метала је угљени пепео који остаје након сагоријевања угља.

Бридгет Сканлон, истраживач са Универзитета Тексас у Остину, наводи да се само у гомилама угљеног пепела у САД налази потенцијално око 8,4 милијарде долара вриједних ријетких земних метала.

Ријеч је о процијењеној вриједности метала који се налазе у пепелу, а не о новцу који је већ могуће добити њиховим вађењем.

Сагоријевањем угља ови елементи остају концентрисани у пепелу. Због тога се материјал који је до сада углавном посматран као отпад све више истражује као могући извор стратешких сировина.

Нова метода загријава отпад за неколико секунди

Истраживачи развијају и технологије којима се вриједни елементи могу издвојити из различитих врста отпада.

На Универзитету Рајс професор Џејмс Тур развио је методу познату као "flash joule heating". Материјали се помоћу електричне енергије изузетно брзо загријавају на веома високе температуре.

Технологија је примјењивана на различите отпадне материјале, укључујући угљени пепео и индустријске остатке. Циљ је да се вриједни елементи одвоје уз мању потрошњу енергије него код традиционалних поступака.

Сличне методе могле би се користити и за обраду старих магнета и других материјала који садрже ријетке земне метале.

Зашто су ријетки земни метали толико важни

Ријетки земни метали обухватају 17 металних елемената, међу којима су диспрозијум, итријум и скандијум.

Важни су за производњу батерија, снажних магнета, вјетротурбина, електронских уређаја и других савремених технологија.

Кина тренутно има доминантну позицију на глобалном тржишту, са око 70 одсто свјетске екстракције и 90 одсто прераде ових материјала.

Због тога расте интересовање других држава за проналажење нових извора и технологија које би смањиле зависност од класичног рударења и ограниченог броја добављача.

Амерички предсједник Доналд Трамп најавио је намјеру да формира стратешку резерву ријетких земних метала, а јавно је говорио и о приступу налазиштима у Украјини и на Гренланду.

Традиционално рударење ових метала скупо је и може оставити озбиљне посљедице по животну средину. Ако нове методе постану економски исплативе, отпад би могао постати додатни извор вриједних сировина, док би се истовремено смањила количина материјала који завршава на одлагалиштима, преноси Либертатеа.

(Независне новине)