Да ли сте чули за живи огањ: Вјерује се да има љековито дејство

ва ватра у селу би се погасила, а нова би се палила искључиво од "живог огња" и преносила од куће до куће како би се повратила срећа и здравље.

Свијет

Трамп открио колико дуго би могли трајати удари на Иран

Овај обичај је некада постојао и у нашем, сокобањском, крају, пише "Бањски журнал".

Живи огањ се добијао искључиво природном начином трења два комада сувог дрвета, најчешће лијеске или липе.

Под којим условима, кад и ко може да вади — извија живу ватру, било је тачно утврђено и тога се морало строго придржавати да би обичај ваљао.

Ватра се вадила љети

Жива ватра се обично вадила љети, периодично или повремено. У ствари, чинило се то у одређене дане, обично на неки празник, али и онда кад се укаже потреба. На тај чин су, у потпуној тишини, обављала два дјечака-близанца или дјечак и дјевојчица са сличним именима.

Свијет

САД погодиле 1.000 иранских циљева: Међу њима и сједиште Револуционарне гарде

Горан Петровић, учитељ и чувар народних обичаја и традиције сокобањског краја, поготову из свог родног Сесалца, сјећа се овог обичаја из приче свог оца, а коју је њему причао његов пра-деда.

"Пра-деда мог оца, рођен 1884. године, причао је оно што је њему његов отац казивао. За Трновицу, 8. августа, село је обављало тај обичај. Сва домаћинства би погасила све ватре на огњиштима, а на мјесту преко ријеке, баш преко пута моје куће, дошли би мјештани, бар по један или двоје из сваке куће. Два дјетета истих или сличних имена, Стојан и Стојанка, Јован и Јованка… палила су живу ватру, не кресивом, не шибицом, искључиво трењем два парчета дрвета", испричао је.

Домаћини носили угарке кући

Непосредно пред вађење нове живе ватре, гасиле су све ватре у селу, на свим огњиштима. По завршетку обреда, сваки домаћин је носио по угарак на своје огњиште, да потпали нову ватру, гдје се даље непрекидно, симболично, одржавао живи огањ.

Друштво

Ускоро ћемо помјерити казаљке: На томе се може зарадити

"Када се ватра разгори, свако би узимао жар и носио кући и поново палио новом ватром огњиште. На тај начин су пречишћавали своју кућу, тјерали све болести, све нечастиве силе и уносили свјежину и здравље" каже Горан.

Вађење ватре се обављало на мјесту припремљеном за одржавање светковине, односно обреда са живом ватром. У близини неке воде, ријеке, потока, кроз неко узвишење, или кроз гране, правио се се пролаз као мали тунел. Кад се извије жива ватра, њоме су се палиле ватре на источној страни прокопа, с лијеве и десне стране.

Послије тога се кроз отвор протјеривала стока и пролазили су људи са запада према истоку. Поред ватре стајали су они који су је вадили, или друге одређене особе са нагорјелим гранама и њима додиривали стоку и људе који су пролазили, да се очисте од злих сила, односно да се заштите од болести.

"То је обичај о којем се мало зна код нас. Тај мој чукун-деда рођен је 1884. године и он није свједок обичаја, него га је памтио његов отац рођен 1850. године и причао њему, значи тај обичај се губи негдје средином 19. вијека. А био је присутан овдје у нашем селу", завршава Горан своју причу.

Свијет

Израел у атентату на Хамнеија имао неочекиваног партнера

Ријеч ватра позната је свим народима у области Карпата у истом значењу као и код Срба, или као назив за прву ватру, пламен, односно огњиште.

Њена мистична снага је поштована, обожавана и придавана су јој натприродна својства, исто као и мјесту на којем гори. Зато је огњиште имало централно мјесто у кући, сматрано је светим и данас је синоним за кућу и дом.

(Бањски журнал)