Истраживање показало да људи који су били на ивици смрти најчешће описују тунеле и свијетлост

03.11.2026 09:43

Коментари:

0

Истраживање које је обухватило 50 особа које су се нашле на ивици смрти показује да су се већини у тим тренуцима привиђали пространи и светлећи простори, закривљени хоризонти или осјећај окружености свјетлом.

Истраживач неурофеноменологије Франс Лернер са Универзитета у Хаифи у Израелу и њене колеге жељеле су да овом питању приступе визуелно пошто су сматрали да ће на тај начин открити обрасце које речи не могу да дочарају, пренио је портал Сајенс Алерт.

Учесницима је речено да на цртежу треба да прикажу облик простора за који се сјећају да су искусили и да опишу гдје су себе перципирали унутар тих простора, како су се кроз њих кретали и којих се боја сјећају.

Истраживачи су потом саставили базу података ових реконструкција и упоредили их, тражећи сличности у геометрији простора.

Утврђено је да се често понављају конусни простори, који су укључивали познати тунел, као и широки закривљени простори попут лукова.

Често су учесници цртали и просторе који су деловали као да у потпуности окружују посматрача, попут унутрашњости сфере или овала.

Смрт музичар

Преминуо басиста најпознатије поставе легендарне групе „Азра“

Од 28 конусних простора које су учесници реконструисали, 22 су била у црној, бијелој, сивој боји или свјетлости без препознатљиве нијансе.

С друге стране, 27 од 31 широких закривљених простора било је перципирано у боји.

Према ријечима Лернерове и њених колега, неурологија и истраживања перцепције већ су документовали неке сличне визуелне односе.

Један примјер је такозвани тунелски вид, који се може јавити када је доток кисеоника у мрежњачу или мозак поремећен, чиме се сужава видно поље.

По њеним ријечима, превласт црне, бијеле и сиве боје у просторима који подсећају на тунеле има научно објашњење повезано са људским видом.

У условима слабог освјетљења, наше очи постају мање осјетљиве на боје док ћелије осетљиве на свјетлост, које су задужене за гледање у мраку, преузимају функцију.

Иако су истраживачи раније идентификовали понављајуће карактеристике код особа које су доживјеле клиничку смрт, као што су тунели и свјетла, мало пажње је посвећено просторној структури ових искустава или начину на који људи перципирају себе док се крећу кроз њих.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

  • Најновије

  • Најчитаније

Тренутно на програму