Свјетлост и приватност: Како би свемирска летјелица могла да утиче на ментално здравље астронаута

Посебно су испитиване везе између осветљења, приватности, распореда животних и заједничких простора и различитих искустава, попут анксиозности, носталгије, умора и односа међу члановима посаде. Циљ истраживања је да инжењерима понуди јаснији начин да ментално здравље укључе у пројектовање станишта за дуготрајне свемирске мисије.

Свемирско станиште није само питање преживљавања

У екстремним окружењима, попут подморница, антарктичких база и свемирских летелица, станишта се прије свега пројектују тако да људе заштите од непосредних физичких опасности. Истовремено, та окружења често подразумијевају веома ограничен простор.

Свемирски летови могу представљати значајно психолошко оптерећење. Изолација и затвореност могу утицати на сан, расположење, когнитивне способности и односе унутар посаде. Додатни проблем представља и одсуство нормалног смењивања дана и ноћи, што може пореметити циркадијални ритам тијела.

Наука и технологија

Лети брзином од 25.000 километара у секунди: „Ово никад раније није виђено“

Ови изазови постају још значајнији када се имају у виду будуће мисије на Мјесец и Марс. Астронаути би могли мјесецима или чак годинама да буду затворени са истом малом групом људи, далеко од породице и пријатеља и са веома мало могућности да напусте своје окружење.

Зато су истраживачи покушали да утврде у којој мери сам дизајн тог окружења може да помогне.

Како дизајн свемирске летелице утиче на астронауте

Истраживачи су спровели опсежан преглед научне литературе о настањивости у свемиру и другим екстремним окружењима. Тражили су доказе који повезују физичке карактеристике окружења са бихејвиоралним здрављем.

На основу прикупљених података направили су мапу која садржи 68 фактора и 167 веза, а која показује како различити аспекти окружења могу утицати на здравље и перформансе.

Издвојили су 14 емоција и искустава на које би дизајн станишта могао да утиче. Међу њима су анксиозност, аутономија, радозналост, умор, носталгија и осјећај сродства. Затим су повезали различите елементе дизајна са овим исходима.

Освјетљење, приватност и заједнички простори могу да направе разлику

Један од примјера је освјетљење, које може да утиче на сан и циркадијалне ритмове. Количина приватног простора који је доступан члановима посаде може утицати на стрес и осјећај аутономије.

Распоред заједничких просторија, ходника и улаза такође може да утиче на то колико често чланови посаде долазе у контакт једни са другима. Чак и приступне стазе, степенице и улази могу имати друштвену улогу. Они могу допринети стварању пријатељстава тако што утичу на то колико често се људи природно сусрећу.

Наука и технологија

У Сунчевом систему можда има још планета?

Истраживачи предлажу и разматрање елемената који би астронаутима могли да помогну да развију снажнију повезаност са мјестом у којем живе и тако смање носталгију. То би, између осталог, могло да подразумева већу приватност и просторе које чланови посаде могу сами да прилагођавају и персонализују.

Исти приступ могао би да буде користан и на Земљи

Иако је истраживање усмерено на услове у свемиру, његови аутори сматрају да би исти приступ могао да се примени и у неким екстремним окружењима на Земљи, кажу научници са Масачусетског технолошког института (МИТ) и Универзитета Колорадо.

То укључује подморнице, нафтне платформе, антарктичке експедиције и друга места у којима људи дуго бораве изоловани и у затвореном простору, преноси "Јуроњуз".

(рт балкан)