Изгледа као биће из хорор филма: Први снимак ријетке рибе која има провидну главу

Током истраживања Атланског океана (подручја Долдрумс Мегатрансформ и Фрацтуре Зоне), помоћу подводног пловила СуБастиан, научници су угледали ријетку врсту рибе с провидном главом.

Живот у потпуној тами

Ријеч је о врсти Wинтериа телесцопа, а истраживачи Сцхмидт Оцеан Институте су је снимили на дубини од 710 метара.

Необична грађа омогућава научницима да виде унутрашњу структуру главе и очију ове врсте риба, које су постављене бочно. Такав положај им помаже да региструју и најслабије трагове свјетлости који пролазе из горњих слојева океана.

У потпуној тами сваки трачак свјетлости може значити разлику између преживљавања и пропуштеног плена, преноси Даилy Маил.

Уз то, природа се постарала да њихове очи могу да уоче бљескове биолуминисценције – природне свјетлости коју стварају многи дубокоморски организми, укључујући потенцијални плијен.

Иако је Wинтериа телесцопа дуго позната врста, готово све информације потицале су из проучавања примјерака који су извађени из рибарских мрежа.

“Зона сумрака”

Проблем је у томе што се њихова њежна, провидна купола која прекрива главу често “уруши” када се извуку на површину. Због нагле промјене притиска и услова средине, тело се оштећује, па истраживачи углавном нису имали прилику да виде како риба заиста изгледа и понаша се док је жива.

Сада су научници добили прилику да виде и сниме њено понашање, начин кретања и стратегије лова.

Већина јединки ове врсте живи на дубинама између 600 и 1.000 метара, у такозваној мезопелагичној зони, познатој као “зона сумрака”.

Научници сматрају да је Винтериа телескопа опортунистички предатор – не лови увијек активно, већ користи прилике које му се укажу. Рецимо, често извлачи ситна створења заробљена међу пипцима медуза.

Провидна заштитна опна преко главе можда има и функцију да заштити очи од жарних ћелија медуза док се приближавају потенцијалном плену, сматрају научници.

Изгледом подсјећају на бића из научно–фантастичних филмова, али су веома мале рибе. Већина јединки достиже дужину од 10 до 15 центиметара.

Открили и хидротермалне изворе

Током истраживања, научници су пронашли и два до сада непозната хидротермална извора, скривена дубоко унутар зоне расцепа океанског дна.

Ови извори избацују врелу течност богату минералима и представљају јединствене екосистеме који опстају потпуно независно од сунчеве свјетлости.

Умјесто фотосинтезе, организми око хидротермалних извора користе хемијску енергију из минерала – процес познат као хемосинтеза.

Таква мјеста научницима пружају драгоцене информације о томе како живот може да опстане у екстремним условима и представљају важна подручја за проучавање могућности живота ван Земље.

Др Паула Запата Рамирез са Универзитета у Колумбији каже да је тим кренуо у експедицију са циљем да пронађе хидротермалне изворе, геолошке расцепе и подводне планине, али да је добио много више.

– Сваки узорак, свака слика и свако откриће приближавају нас разумијевању скривених дијелова наше планете – казала је, преноси Телеграф.