Уложио 200, очекује 5.000 евра: Ова биљка би могла "препородити" Балкан

На свом породичном пољопривредном газдинству у Чађавици Дарио Сајко обрађује око 700 хектара земљишта. Ове године чак 150 хектара засијао је горким коморачем, културом која је у Хрватској још увијек ријетка, али на европском тржишту ужива све већу потражњу.

Сјеме је прошле године набавио у Бугарској, гдје је узгој горког коморача већ добро развијен, а овог љета очекује прву озбиљну жетву. За разлику од Египта, гдје се углавном узгаја слатки коморач, у Бугарској и Хрватској сије се горки коморач чије се сјеме користи за производњу биљних чајева, фармацеутских препарата, етеричних уља и зачина, преноси „Слободна Далмација“.

Улагање око 200 евра по хектару

Једна од највећих предности ове културе јесу ниски производни трошкови. По хектару се сије свега око 12 килограма сјемена, а укупно улагање износи приближно 200 евра по хектару. Уз то долазе тек мањи трошкови малчирања и кошења након жетве.

Коморач не захтијева наводњавање, а потребе за ђубрењем и заштитом знатно су мање него код већине ратарских култура. Озбиљнијих проблема са штеточинама готово да нема, због чега су трошкови производње знатно нижи.

Посебна предност је што је ријеч о вишегодишњој биљци. Након жетве коморач се не чупа из земље, већ се усјев малчира, а биљка поново избија из коријена и наставља вегетацију, чиме се додатно смањују трошкови производње.

Жање се обичним комбајном

За узгој нису потребне ни посебне машине. Коморач се жање стандардним комбајном за пшеницу, па произвођачи не морају улагати у скупу механизацију.

Сајко очекује да ће први пуни род достићи око двије тоне сјемена по хектару. Након дораде, сјеме ће бити извезено њемачкој компанији по уговореној цијени од око 2,50 евра за килограм.

Уз принос од приближно 2.000 килограма по хектару, бруто приход може достићи око 5.000 евра по хектару. Када се од тога одбију релативно ниски производни трошкови, јасно је зашто ову културу многи сматрају једном од перспективнијих.

Коморач се узгаја и у Босни и Херцеговини, али углавном у мањим количинама и више као зачинска, љековита или повртна култура, а не као велика ратарска култура за индустријску производњу сјемена.