Једна животиња могла би бити посљедња на Земљи након глобалне катастрофе

Ипак, научници сматрају да би стварни шампион преживљавања могла бити потпуно другачија и готово невидљива животиња.

Ријеч је о тардиградама, микроскопским осмоногим створењима познатим и као водени медвједи.

Према истраживању објављеном у научном часопису Scientific Reports, управо би ова сићушна бића могла бити посљедње животиње које би опстале на планети чак и након глобалне катастрофе.

Земља већ преживјела масовна изумирања

Током историје планете живот је више пута био готово уништен. Научници сматрају да је Земља прошла кроз најмање пет великих масовних изумирања.

Најдраматичније се догодило прије око 252 милиона година, током такозваног пермског изумирања, када је нестало чак око 90 одсто свих врста на планети, како на копну тако и у океанима.

Упркос томе, живот се постепено опоравио. То показује да је живот на Земљи изузетно отпоран, чак и када су катастрофе глобалних размјера.

Какве катастрофе би могле уништити живот

Савремени научници данас разматрају и другачије сценарије који би могли угрозити живот на планети.

Међу њима су:

• нуклеарни рат који би могао замрачити атмосферу и зауставити ланце исхране
• удар великог астероида
• експлозија оближње супернове
• снажно гама зрачење из свемира

У већини таквих сценарија људи и многе друге животиње вјероватно не би преживјеле. Међутим, океани би у великој мјери остали нетакнути.

Студија Оксфорда и Харварда

Истраживачи са Универзитета Оxфорд и Универзитета Харвард 2017. године покушали су да одговоре на питање: шта би било потребно да се уништи и најотпорнији облик живота на Земљи.

Њихов закључак био је изненађујући – чак и након већине космичких катастрофа преживјеле би морске тардиграде које живе у воденим слојевима и дубоком мору.

Према њиховим процјенама, ове животиње би нестале тек у случају догађаја који би био довољно снажан да дословно прокључа океане.

Невјероватне способности преживљавања

Тардиграде су познате по својој изузетној отпорности.

У лабораторијским условима неке врсте могу преживјети:

• температуре близу апсолутне нуле
• температуре до око 150 степени Целзијуса
• притиске и до 1.200 пута веће од атмосферског
• огромне дозе зрачења које би за човјека биле смртоносне

Експерименти су чак показали да су неке тардиграде успјеле да преживе излагање вакууму свемира.

Тајна њиховог опстанка

Њихова највећа предност је способност уласка у стање познато као криптобиоза.

Када услови постану неповољни, тардиграде се скупе у суви и компактни облик, готово потпуно зауставе метаболизам и тако могу остати годинама.

Када се поново појаве вода и повољније температуре, једноставно се рехидрирају и настављају живот.

Ипак нису потпуно неуништиве

Научници наглашавају да тардиграде нису потпуно неуништиве. У активном стању могу се релативно лако уништити у лабораторији.

Ако би Земља изгубила атмосферу, ако би океани испарили или ако би, како Сунце буде старило, планета постала ужарена стијена, чак би и ова изузетно отпорна бића на крају нестала.

Занимљивости

Необично путовање: Лисица бродом стигла у Њујорк

Лекција о отпорности живота

Ипак, тардиграде нуде занимљиву перспективу о животу на Земљи.

Док људи страхују од климатских промјена, нуклеарних сукоба или космичких пријетњи, научници сматрају да би ова микроскопска створења могла надживјети нашу врсту милијардама година.

Порука истраживања је једноставна – цивилизације могу бити крхке, али живот као цјелина показује невјероватну отпорност.