Које расе паса имају највише вучје ДНК

Наиме, скоро двије трећине раса паса има значајну количину вучјег ДНК што је повезано са тиме да су се домаћи пси и вукови укрштали током протеклих неколико миленијума, наводи се у истраживању.

"Могуће је да се пси и вукови укршају, али да је хибридизација ријетка. Прије ове студије, консензус је сугерисао да пас не може да има много, ако и имало, вучјег ДНК да би био пас", рекла је истраживач у америчком Музеју природне историје и водећи аутор овог истраживања Одри Лин.

Бања Лука

Овај дио Бањалуке данас остаје без струје

Линова је, у сарадњи са својим колегама, анализирала хиљаде вучјих и псећих генома доступних у јавним базама података и том приликом је откривено да 64 одсто модерних раса паса има вукове за своје претке, чак и мале чиваве, пише БМФ ТВ.

Двије расе са највише вучјег ДНК

Установљено је да су двије расе са највише вучјег ДНК чехословачки вучјак и сарлошки вучји пас.

Међу расама популарним као кућни љубимци, а које нису резултат намјерног укрштања, са највећим процентом вучјег ДНК доминира велики англо-француски тробојац - око пет одсто.

Иако пси са вучјим ДНК теже да буду већи, не мора да значи да је то увијек њихова карактеристика, наводи се и као примјер истиче бернардинац који нема ни трага овог ДНК.

Како су вукови еволуирали

Кустос у Smithsonian музеју природне историје и коаутор студије Логан Кистлер сматра да је вучји ДНК у псе ушао преко уличних паса - оних који живе близу мјеста гд‌је обитавају људи, али немају власника.

Он сугерише да је могуће да су се они размножавали са женкама вукова које су се одвојиле од чопора због уништавања њихових станишта изазваним људским фактором.

Република Српска

Сједница Владе Српске

"Вукови су еволуирали да би се прилагодили специфичним стаништима и условима, док су псе људи донијели у сваки насељени дио планете", каже он.

Пси су морали да се прилагоде мјестима на које су их људи одвели, а вучји гени су им "дали предност у неким контекстима".

Истраживачи су такође упоредили и особине паса са вучјим ДНК и показало се да они са мало или нимало ДНК имају већу шансу да буду дружељубиви, одани или лаки за дресуру, преноси Euronews.