На Велику Госпојину, по старом вјеровању, овај састојак треба додати у храну

Велика Госпојина обиљежава успомену на упокојење Пресвете Богородице и њено узнесење. Празник се слави 28. августа по грегоријанском, односно 15. августа по јулијанском календару, а њиме се завршава и двонедјељни Госпојински пост.

У народној традицији овај дан посебно се везује за мајке и дјецу, здравље породице, плодове земље и лековито биље. Међу старим обичајима издваја се један који је лако сачувати и данас: у храну се ставља босиљак.

Зашто се на Велику Госпојину у јело ставља босиљак?

Босиљак у српској традицији има посебно место и много дубљу симболику од обичног зачина.

Користи се и у црквеним обредима, а у народним вјеровањима дуго је сматран биљком благослова, здравља и заштите. Због тога се за Велику Госпојину везује обичај да жене додају босиљак у храну коју припремају за породицу, уз вјеровање да на тај начин призивају благослов Пресвете Богородице и штите укућане од зла.

Ријеч је, наравно, о народном вјеровању, а не о црквеном правилу да се одређени састојак мора ставити у храну.

Ако желите да испоштујете традицију, неколико листића свјежег или мало сушеног босиљка може се додати јелу које већ припремате, без посебног ритуала.

Данас се традиционално бере и благосиља грожђе

Велика Госпојина пада у вријеме када сазријевају бројни летњи плодови, па су многи народни обичаји везани управо за земљу, бербу и захвалност за оно што је током године родило.

У појединим крајевима на овај дан се бере и благосиља грожђе, којем се у народној традицији приписује симболика новог живота и благодати.

Са Великом Госпојином повезује се и брање различитих трава. Некада се веровало да биљке убране на овај празник имају нарочиту снагу, па су их жене чувале и користиле током године.

(Она)