Отац Поповић открио шта се заправо ради са јелком и бадњаком

Док многи данас овај чин виде искључиво као празничну декорацију, Предраг подсјећа да иза њега стоји дубока симболика, која нас подсјећа на вјеру, жртву и љубав – вриједности које савремени живот често ставља у други план.

Јелка као симбол васкрслог Христа

Отац Предраг објашњава да јелка, чије зеленило траје и током хладних зимских мјесеци, није само декорација већ снажан симбол Христа. Док лишће листопадног дрвећа опада и подсјећа на смрт и пролазност, четинари задржавају своје иглице током зиме – баш као што Христос остаје жив и вјечан.

„Јелка коју ми китимо, то је Христос. Сво дрвеће опадне лишће, зима дође. Зима је смрт. Сви умремо, он остаје вјечан“, поручује Предраг.

У српској традицији ова симболика се повезује и са бадњаком, чије лишће такође остаје током хладних дана, носећи поруку вјечног живота.

Вијенац на врху јелке – знак Христове жртве

Посебну пажњу отац Предраг посвећује и детаљима које стављамо на јелку. „Горе не иде звијезда, горе иде вијенац. То је вијенац који Христос носи око главе, онај вијенац од трња“, објашњава.

Тако новогодишњи вијенац, освијетљен и украшен, постаје симбол Христове жртве, подсјећајући нас да је свјетлост и живот јача од смрти и таме. Свака лампица и украс, према овом тумачењу, носи дубље значење и повезује нас са основним хришћанским принципима.

Лампице као ране и свјетлост

Отац Предраг посебно истиче светлуцаве лампице, које данас многи доживљавају само као декорацију. „Они лампиони, то су ране Христове. Он је крварио нас ради“, каже.

Лампице, осим што украшавају дом, симболизују наду, васкрсење и свјетлост која остаје чак и у најмрачнијим тренуцима. Свака светлост на јелки подсећа нас да патња и жртва имају смисла, а љубав остаје трајна.

Закон жртве – темељ хришћанске вјере

Централна порука Предраговог обраћања односи се на закон жртве. „Када се жртвујемо за друге људе, тиме показујемо да их волимо. Жртва је једнако љубав“, истиче.

Бог, према његовим ријечима, није остао далек и недодирљив. Дао је свог Сина, попут Аврама који је био спреман да жртвује оно највредније. Христова жртва представља доказ Божје љубави према људима – љубави која не тражи много заузврат, осим искрене вере.

Отац Предраг подсјећа да вјера не би имала тежину када Бог не би разумио људску бол, неправду, завист, љубомору и патњу. „Да је Бог остао тамо гдје јесте, ја не бих веровао у њега. Шта он зна како је мени, мојој мајци, мојој дјеци, у браку?“, искрено говори.

Порука за савремени свијет

У данашње време, када многи обичаје доживљавају искључиво кроз призму лепих декорација и празничног расположења, овакво тумачење подсјећа на дубљи смисао. Кићење јелке, лампице и вијенац постају симболи вјере, љубави и жртве – вриједности које треба да чувамо и преносимо.

„Све што радимо са вјером и љубављу – иако изгледа мало, обична свјетлост, обичан вијенац или јелка – може нас подсјетити на оно што је најважније: живот, љубав и вјечност“, закључује отац Предраг.