Ово село на Балкану пркоси трендовима: Већина породица има троје или више дјеце, млади не желе у град

Истовремено, забрињавајуће је смањење броја ученика у школама, због чега су неке образовне установе морале да обуставе рад, док друге функционишу са веома малим бројем ђака, понекад са свега једним или двоје ученика.

Међутим, село Хрисомилија, које припада општини Метеора, представља својеврсни изузетак. Док се многа грчка села боре са исељавањем и старењем становништва, у овом мјесту ситуација је потпуно другачија, посебно када је ријеч о наталитету.

Највећи број породица у овом крају има троје или више дјеце, а тај тренд се већ годинама одржава. Млади брачни парови, како наводе локални становници, радије остају у свом селу и тамо заснивају породице него што одлазе у велике урбане центре или у иностранство.

„70 одсто парова у нашем селу има много или троје дјеце“, истакао је Никос Стефанопулос, предсједник локалне заједнице Хрисомилија, за Атинско-македонску новинску агенцију (АПЕ-МПЕ), говорећи о тренду који прате млади парови који бирају да остану и живе у Хрисомилији.

Село које пркоси демографском тренду

Хрисомилија, једно од најживљих села у ширем подручју Пиндоса, налази се око 50 километара од Трикале, на надморској висини од око 900 метара, у сјеверном подножју планине Нераида.

Према предању мјештана, назив села потиче од локалне сорте јабука која се некада узгајала на том подручју, познате као „златне јабуке“.

Данас шуме које окружују Хрисомилију чине углавном кедрови, јеле и кестени, а природно окружење представља један од важних елемената живота у овом крају.

Становници се баве пољопривредом, сточарством, пчеларством, али и сезонским пословима повезаним са шумама. Током љетњих мјесеци број људи у селу додатно расте, док, према ријечима Стефанопулоса, у Хрисомилији стално живи око 500 становника.

Према његовим ријечима, веома је мало парова који имају само двоје дјеце. У Хрисомилији је велика породица дио обичаја и традиције, а образац који су слиједиле претходне генерације наставили су и млади.

„То је навика која је постала дио обичаја и традиције. Породице у Хрисомилији имају много дјеце, као што су то чинили њихови бака и дјед, а млади људи настављају на исти начин и данас“, наводи Стефанопулос.

Село има основну школу и вртић, што додатно омогућава младим породицама да остану у мјесту и своју дјецу одгајају у средини у којој су и сами одрасли.

Како истиче Стефанопулос, мала дјеца не желе да напусте село и преселе се у велике урбане центре.

Кафићи и таверне пуни младих

За разлику од бројних руралних средина у Грчкој, гдје су улице све празније, Хрисомилија и даље врви од живота.

У селу постоји неколико таверни и кафића који су, нарочито у вечерњим сатима, пуни младих људи. Мјештани раде различите послове, а многи од њих су, како се наводи, везани за пољопривреду, сточарство, шумарство и друге дјелатности.

За њих живот у великом граду није нужно привлачнија алтернатива.

Млади људи, према ријечима локалних становника, не могу да замисле да дуго живе далеко од свог села, због чега остају у Хрисомилији и тамо оснивају породице.

Управо је та комбинација традиционалног начина живота, породичних вриједности и повезаности са локалном заједницом један од разлога због којих Хрисомилија представља изузетак у односу на шири демографски тренд.

Село су спалили Нијемци 1943. године

Хрисомилија има и бурну историју.

Током Другог свјетског рата, њемачке снаге су 1943. године спалиле село. Упркос томе, дио традиционалне архитектуре сачуван је до данас.

Међу објектима који су опстали налазе се бројне камене куће и цркве, као и манастир Таксиархет и мостови у Кукорови и Рунцију.

Село и данас чува своје традиционалне обичаје и локалну културу.

Сваке године 15. августа у овом крају одржава се велика прослава, уз гозбу, музику, плес и велики број локалних традиционалних производа.

Тада Хрисомилија посебно оживи, а у село долазе и људи који су се раније одселили, као и њихови потомци и бројни посјетиоци.

Град улаже у село и инфраструктуру

Градоначелник Метеора Лефтерис Аврамопулос истакао је за АПЕ-МПЕ да је Хрисомилија примјер како једно село може да задржи становнике, посебно младе породице, уколико им се обезбиједе одговарајући услови за живот.

„Хрисомилија је јединствен примјер живог села које чува своје људе, посебно младе породице. Посљедње двије и по године трудимо се да будемо чврсто уз наша села, посебно она која инсистирају на животу и перспективи“, рекао је Аврамопулос.

Према његовим ријечима, локална власт је у сарадњи са 5. Министарством здравља унаприједила Регионалну клинику у Хрисомилији.

Истовремено, обезбијеђено је 600.000 евра од Министарства спорта и замјеника министра Јаниса Вруциса за обнову и унапређење стадиона, чији се завршетак очекује 2027. године.

„Истовремено, спровели смо интервенције у Основној школи и вртићу, док сваке године подржавамо сточаре чишћењем и побољшањем мреже сеоских путева“, навео је градоначелник.

Он је посебно издвојио и признање које је Хрисомилија добила ван граница општине.

Село је добило награду „Пристојност 2024“ коју му је додијелило Удружење међународних медијских дописника Грчке.

Аврамопулос сматра да је управо Хрисомилија доказ да мала мјеста могу да имају будућност уколико се улаже у њихове становнике и инфраструктуру.

„Хрисомилија доказује да наша села могу имати будућност. Наставићемо да улажемо у њихове људе и инфраструктуру која им омогућава да остану и стварају на свом мјесту“, поручио је градоначелник Метеора.

Док се велики дио Грчке суочава са падом наталитета, старењем становништва и исељавањем младих, Хрисомилија тако остаје риједак примјер средине која успијева да задржи младе људе и породице.

У селу на 900 метара надморске висине, окруженом шумама, традиција великих породица и даље је дио свакодневног живота, а школа, вртић, здравствена установа и улагања у инфраструктуру дају мјештанима разлог да остану.

Управо због тога Хрисомилија данас представља један од занимљивијих примјера борбе против демографског пражњења грчких руралних средина.

(Телеграф.рс)