
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Неке животне приче тешко је објаснити, а још теже заборавити. За Ричарда Роџерса један тренутак заувијек је промијенио све што је до тада знао о животу.
Године 1995. преживио је удар грома који му је зауставио срце, изазвао тешке опекотине и довео га на ивицу смрти. Ипак, оно што је услиједило након што се поново пробудио показало се као много више од приче о невјероватном преживљавању. Из болничког кревета упутио је Богу обећање које је постало водиља његовог живота, а којег се, према сопственим ријечима, држи и данас.
Све се догодило док се Ричард налазио у једној ловачкој колиби. Гром је погодио објекат, а снажан електрични удар захватио је и њега. Посљедице су биле стравичне. Задобио је опекотине, кожа на грудима му је била тешко повријеђена, коса спаљена, а срце му је престало да ради.
„Нисам се пробудио. Био сам мртав“, присјетио се касније Ричард, описујући тренутке који су претходили његовом повратку у живот.
У тим пресудним секундама помоћ му је пружио младић који је започео кардиопулмоналну реанимацију (ЦПР). Његова брза реакција била је од пресудног значаја и Ричарду је пружила прилику да добије још једну шансу.
Оно што је посебно остало у његовом сјећању јесте искуство које је описао као необично мирно, готово нестварно. Говорио је о осјећају да напушта сопствено тијело и пролази кроз свијетли тунел.
„Било је веома мирно. Пролазио сам кроз свијетли тунел и било је заиста невјероватно“, испричао је.
Када се пробудио и постао свјестан свега што се догодило, пред њим је био дуг пут опоравка. Међутим, у тим тренуцима догодило се и нешто што ће обиљежити читав његов даљи живот.
Ричард је касније испричао да је један од најтежих тренутака за њега био разговор о томе да ли ће преживјети. Питање његовог сина да ли ће умријети додатно га је суочило са могућношћу да можда неће добити прилику да настави живот.
У болничком кревету почео је да се моли. Његове ријечи нису биле молба за богатство, успјех или повратак на живот какав је раније познавао. Имао је само једну жељу.
„Ако ми дозволиш да живим, не желим да живим за себе. Желим да живим за друге којима могу да помогнем“, гласила је његова молитва.
То обећање постало је својеврсни завјет којег се, како каже, придржава и данас.
Опоравак након удара грома није био једноставан. Ричард је морао да се суочи са озбиљним посљедицама повреда, али и са прогнозама љекара које нису биле охрабрујуће. Према његовом свједочењу, говорили су му да више никада неће моћи да хода.
Ипак, није желио да прихвати такву будућност.
„Љекари су ми рекли да више никада нећу ходати. Доказао сам им да нису били у праву“, испричао је.
Његов опоравак постао је још један доказ његове упорности и одлучности. Умјесто да се препусти околностима, Ричард је наставио да се бори, а искуство блиске смрти промијенило је и начин на који је посматрао успјех, породицу и сопствену одговорност према другим људима.
Након што се опоравио, Ричард није заборавио обећање које је дао у болничком кревету. Заједно са братом преузео је породичну компанију „УС Стоув Компани“, коју су наслиједили након смрти оца. Посао није био у најбољем стању, али су заједничким трудом и одлучношћу успјели да га поново подигну.
Ипак, његов животни пут није се зауставио на пословном успјеху.
Ричард је постао и велики донатор, посвећен иницијативама које пружају подршку људима у тешким животним околностима. Један од пројеката са којима је повезан јесте „Лонч пад“ у Чатануги, заједница намијењена женама које се боре са зависношћу од наркотика. Идеја је да им се обезбиједе сигуран дом, подршка и окружење у којем могу да започну нови живот.
Управо такве иницијативе представљају суштину обећања које је дао прије више деценија. За њега помоћ другима није само хуманитарна активност, већ начин живота и прилика да оно што је добио заузврат пренесе даље.
Ричардова прича подсјећа нас да се живот понекад промијени у само неколико секунди. Оно што је почело као трагедија, за њега је постало прекретница која му је промијенила поглед на свијет. Преживио је искуство за које је вјеровао да неће преживјети, поново научио да хода и изградио живот у којем помагање другима заузима посебно мјесто.
А можда је најважнији дио његове приче управо обећање које је дао онда када није знао да ли ће дочекати сљедећи дан. Јер, како показује његов примјер, друга шанса за живот може да добије сасвим ново значење када одлучимо да је не искористимо само за себе.
(Она.рс)
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Свијет
26 мин
0
Свијет
43 мин
0
Бања Лука
50 мин
1
Сцена
57 мин
0
Занимљивости
9 ч
0
Занимљивости
17 ч
0
Занимљивости
20 ч
1
Занимљивости
1 д
0