Извор:
Индекс
14.01.2026
12:07
Коментари:
0
Буђење у пет ујутро посљедњих је година постало статусни симбол продуктивности. "Клуб 5 ујутро" више није само наслов популарне књиге Робина Схарме, него и цијели online покрет: јутарње рутине с медитацијом, тренингом и планирањем дана редовно се дијеле на ТикТоку и Инстаграму, често уз поруку да ко рано устаје - дословно побјеђује живот.
Испод тог сјајног филтера крије се једноставно питање: је ли буђење у 5 ујутро стварно добро за здравље и фокус или је ријеч о тренду који одговара само некима?
Идеја звучи логично: ако дан почнеш раније, добићеш додатно вријеме за себе прије него што крену обавезе, поруке, гужве и "нормалан" живот, преноси Индекс.
Робин Схарма популаризовао је правило 20/20/20:
Слично продају и бројни гуруи продуктивности: "започни јутро како треба и поправићеш себи дан". Проблем је у томе што се та порука често представља као универзално правило, а људско тијело, поготово сан, не функционише тако.
Ако особа успије рано устајање уклопити тако да не изгуби сате сна, буђење у пет може имати неколико реалних предности.
1) Мир и фокус прије него крене "хаос"
Многи који устају рано кажу да је највећи добитак управо тишина - поготово ако живе с породицом или цимерима. У том периоду нико ништа не тражи, не звони телефон, нема гужве у промету, а мозак се лакше усредоточи.
2) Осјећај контроле над даном
Кад неко прије посла одради тренинг или барем планирање дана, може добити психолошки "боост": дан је већ кренуо добро, лакше започињем с обавезама и мање је осјећаја да се стално касни.
3) Кретање ујутро често подигне енергију
Јутарња вјежба (чак и лагана) може помоћи да се особа разбуди природно, без "четири каве до подне" и осјећаја да је дан већ изгубљен.
Ту долазимо до највеће замке цијелог тренда: буђење у 5 није проблем. Проблем је буђење у 5 уз премало сна.
Ако неко устаје у 5, а иде спавати у поноћ, резултат најчешће није "продуктивност", него: умор, слабија концентрација, лошије расположење, већа раздражљивост, пад имунитета, већа жеља за слатким и грицкалицама.
Једна жена која је испробала ову рутину описала је да јој дани пролазе у "магли", а дневник јој се свео на реченицу: "Желим се вратити у кревет, молим вас."
То је заправо доста типичан сценариј: није проблем у раном јутру, него у томе што тијело не добије оно што му треба.
Расел Фостер, шеф Института за сан и циркадијурну неуронауку на Оксфорду, један је од гласнијих критичара фетишизирања раног устајања. Његова је поента једноставна: није важно кад устајете, него колико спавате и у којем ритму живите.
Упозорава да већина људи не може само тако "магично" лећи у 21 сат, јер имају дјецу, обавезе, кућанство, други посао или једноставно - живот. Зато рано устајање често заврши као хронични мањак сна, што дугорочно није безазлено.
Рано устајање често се продаје као ствар дисциплине, али у пракси је и питање околности. Људи који највише промовишу такав режим неријетко имају могућност да неко други води бригу о дијелу кућанских обавеза, раде флексибилно или од куће, не раде у смјенама и/или немају малу дјецу која се буде ноћу.
У том контексту, "само устани раније" понекад звучи као савјет који добро функционише на интернету, али не и у стварном животу.
Најкраћи тест је овај: осјећате ли се боље или лошије?
Буђење у 5 је лоша идеја ако:
Ако некога привлачи идеја раног устајања, стручњаци савјетују поступан прелаз, без екстремних резова.
Умјесто да сутра аларм зазвони у 5:00, пуно је боље помјерити буђење за 10 - 15 минута раније свака 2 - 3 дана, а једнако толико и одлазак у кревет. Такође, ујутро треба радити једну ствар која стварно помаже (шетња, тренинг или планирање) те избјегавати телефон првих 20 минута јер то убије цијелу идеју мира и избјегавања хаоса.

Занимљивости
2 ч
0
Занимљивости
4 ч
0
Занимљивости
15 ч
0
Занимљивости
16 ч
0Најновије
Најчитаније
Тренутно на програму