Кафански музичари признају: Ова пјесма пуни џепове више од свих хитова, а сви је знамо

Објављена је 1989. године поводом 600‑годишњице Косовске битке и од тада се убраја међу нумере које готово свако зна напамет, па коју год прославу да посјетиш, од слава до свадби, она се некако увијек заврти, макар шапатом и под носом.

Регион

Поднијета кривична пријава због наступа Снежане Ђуришић у Загребу

Ипак, када бисмо говорили о прави новчаној заради иза ове нумере, ситуација је помало - кафански речено - као чекање на трећу ракију која никако да стигне: пјесма јесте култна, али конкретних милиона које су аутори легално узели од ње нема као што би их било од модерних комерцијалних хитова. Званичне информације о прецизним приходима од ауторских права на „Видовдан“ једноставно не постоје у јавно доступним подацима, јер се ради о старијој фолк нумери из периода прије интернета и дигиталних сервиса, а уговори о правима и тантијемама из тог доба нису увијек транспарентни ни познати широј јавности.

Пјевачица Гоца Лазаревић је једном приликом признала да јој је „Видовдан“ донио огромну популарност и да је и данас пјесма коју јој људи највише траже кад наступа уживо, уз коментаре како јој публика и даље пјева широм кафана доноси бакшише баш кад крене овај рефрен. Гоца је чак с осмијехом изјавила да „та пјесма носи највећи бакшиш“ кад је наруче, што многи кафански музичари благим поносом потврђују кад је репертоар у питању.

“Сви знају стихове, људи устану са столица и пјевају ‘гдје год да кренем’… и ако пјесма дигне атмосферу, то се у бакшишу увијек види,” каже један хармоникаш из Београда који редовно свира у кафанама и додаје да су емоционалне, патриотске нумере често вриједније од комерцијалних хитова - бар за публику која жели да допринесе ноћној каси.

Други музичар из Новог Сада шали се да „Видовдан“ може да ти напуни џеп више него неки новокомпоновани хит јер људи пјевају из душе и онда радо дају бакшиш да то осјећање подрже.

Регион

Снежана Ђуришић у Загребу пред 2.000 људи пјевала "Видовдан" и "Одакле си селе": Публика у трансу

Ипак, упркос тој нус‑заради у кафанама и чињеници да пјесма живи своју другу младост на народним окупљањима и у дијаспори, нема поузданих информација да су аутори пјесме или насљедници Милутина Поповића Захара остварили велике тантијеме од њеног емитовања на радију, телевизији или дигиталним сервисима, бар не у мјерама које би се мјериле у милијунима евра као код модерних глобалних хитова.

Оне милијарде прегледа и слушања „Видовдан“ можда и нема статистички као комерцијални поп хитови, али у срцима многих је, и у бакшишу кафане, она прави евергрин чија вриједност не мора да се мјери само новцем, него и колективном емоцијом.

Закључак је, дакле, да „Видовдан“ не лежи у банковним изводима аутора као неки модерни евергрин на стриминг платформама, али да он доноси највише бакшиша онима који га пјевају и свирају уживо, јер атмосфера коју ствара у кафанском амбијенту не постоји у складу са било којом Спотифајевом листом хитова. И можда је баш то - у кафанској економији - права мјерна јединица вриједности српског „Видовдана“.

(Телеграф)