Заразне болести ће се ширити на нове области док се планета загријава

Док се планета загријава, мијењаће се наша животна средина, али и наша тијела. Истраживачи процјењују здравствене посљедице климатских промјена, са фокусом на топлоту, квалитет ваздуха, храну и ризик од инфекција. Такође разматрају обећавајућа рјешења која би нам могла помоћи да се прилагодимо топлијој будућности.

Студија Калифорнијског института за технологију (Caltech) систематски је показала да сушни услови могу подстаћи еволуцију бактерија отпорних на антибиотике. Већина ове отпорности посљедица је неправилне употребе антибиотика, која подстиче бактерије да развију гене који им помажу да се одбране од лијекова.

Међутим, студија је отворила и ново питање: пошто се многа подручја суочавају са све сушнијим условима, саме климатске промјене могле би дјеловати као селективни притисак који снажно убрзава еволуцију супербактерија отпорних на лијекове.

Повећана отпорност на антибиотике само је један од начина на који ће климатске промјене вјероватно изложити нове популације ризику од различитих врста инфекција. То повећано оптерећење болестима поклопиће се са поремећајима које климатске промјене изазивају у ланцима снабдијевања, нарушавањем исхране и другим притисцима на здравље.

Ниједна појединачна мјера не може у потпуности обухватити укупан ризик који настаје када се бројни фактори стреса појачају и међусобно повежу, кажу истраживачи, преноси Телеграф.

Болести топлог времена

Блага зима значи да крпељи, али и болести које преносе, постају све већи разлог за забринутост. У априлу су амерички Центри за контролу и превенцију болести (CDC) саопштили да су посјете хитним службама због уједа крпеља биле на највишем нивоу за тај мјесец од 2017. године.

Та тенденција није изолована. Како температуре расту, инсекти и зглавкари могу преживљавати дуже током године и ширити се све даље ка сјеверу.

Као резултат тога, векторске болести, попут лајмске болести, коју преносе црноноги крпељи из рода Ixodes, и вируса Западног Нила, који преносе комарци, постаће чешће у све сјевернијим подручјима.

На сјевероистоку САД већ се биљежи драстичан пораст алфа-гал синдрома. Није ријеч о инфекцији, али га преноси крпељ Amblyomma americanum и изазива неизљечиву алергију на црвено месо. Како ова врста шири подручје на којем живи, број позитивних тестова на антитијела за молекул алфа-гал повећао се сто пута између 2013. и 2024. године.

Скоро пола милиона људи сваке године лијечи се од лајмске болести, док CDC годишње биљежи више од 8.000 случајева других болести које преносе крпељи широм земље. Није јасно како ће се то мијењати са даљим загријавањем.

Једна студија из 2022. године утврдила је велики пораст лајмске болести у сценарију загријавања од 3,5 до 5,5 степени Целзијуса до 2100. године, али се тако велико и брзо загријавање сматра мало вјероватним.

Ипак, истраживачи су уочили велику неизвјесност у прорачунима, с обзиром на број промјенљивих које утичу на то да ли ће ширење популације крпеља довести и до већег броја обољелих. Међу њима су, на примјер, учесталост боравка људи на отвореном и мјере које предузимају како би избјегли уједе крпеља.

Болести које преносе крпељи вјероватно су и недовољно пријављене, тако да ни стварни број случајева сваке године није познат.

Крпељи су одговорни за ширење 90 одсто свих векторских болести у САД, па ће свака промјена у учесталости болести које они преносе вјероватно утицати на хиљаде или десетине хиљада људи.

Још распрострањенији крвопија, комарац, тренутно преноси само неколико болести у САД. Најчешћа и најтежа међу њима је инфекција вирусом Западног Нила, који комарци преузимају када се хране крвљу заражених птица.

До 8. септембра у САД су ове године пријављена 504 случаја вируса Западног Нила, од којих су 363 захватила централни нервни систем.

Пошто мање од један одсто инфекција вирусом Западног Нила напредује до централног нервног система, ти бројеви вјероватно значајно потцјењују број блажих случајева. Код неких људи они могу изазвати вишемјесечни умор, поред акутних симптома сличних грипу, као што су повишена температура, главобоља и болови у тијелу.

Очекује се да ће се болести које преносе комарци, попут вируса Западног Нила, брже ширити при вишим температурама. Топлота омогућава комарцима да током године буду присутни дуже, као и крпељима.

Она такође убрзава пренос и размножавање вируса у комарцу, јер су инсекти хладнокрвни организми, па њихов метаболизам зависи од спољашње температуре.

„Осим на мјестима која су већ веома топла, треба очекивати да ће се брзина размножавања вируса у комарцу повећати. То скраћује вријеме генерације, што значи да очекујемо више преноса“, кажу истраживачи.

Иако комарци воле воду, суша повезана са климатским промјенама могла би, парадоксално, готово утростручити број случајева вируса Западног Нила код људи у САД током наредних 30 година, са око 2.000 пријављених случајева на између 5.000 и 6.000.

То је вјероватно зато што се у сушнијим условима зарази више комараца. Један од могућих разлога је то што се птице, које су посредни домаћини вируса, заједно са комарцима више окупљају око преосталих извора воде. Такође, током суше птице се рјеђе размножавају, па је удио оних које носе вирус већи него када воде има више.

Болести које преносе комарци, а које су давно искоријењене у САД, такође би могле поново да се појаве са растом температура.

Југоисток САД постаће подложнији преносу маларије и денга грознице при свим нивоима загријавања. Током љета 2026. године на Флориди је забиљежено више од 40 локално пренесених случајева денга грознице.

Надзор и мјере контроле углавном су зауставили ланце преноса, али је вјероватно да ће друштво у наредним деценијама морати да улаже више новца како би поново сузбијало те болести.

На примјер, постоје вакцине против маларије одобрене за дјецу, али се тренутно препоручују само у подручјима у којима је болест ендемична.

Ако би маларија постала уобичајена на југу САД, вакцина би могла бити потребна милионима Американаца, укључујући и рањиве одрасле особе. Повратак ендемичних болести попут ових у САД могао би представљати велико здравствено и финансијско оптерећење.

Катастрофе и болести

Поплаве су још један фактор који у условима климатских промјена погоршава ширење векторских болести. Како се климатске промјене буду појачавале, појачаваће се и екстремни временски догађаји.

Пошто топлији ваздух може задржати више влаге, многа подручја имаће чешће епизоде обилних падавина, док ће урагани постајати интензивнији.

Поплаве стварају погодна станишта за комарце. Катастрофе такође подстичу ширење других болести које су обично веома ријетке у САД, као што је лептоспироза, бактеријска инфекција која се са животиња на људе преноси путем животињског урина.

Поплавне воде могу бити контаминиране и тијелима угинулих животиња. Након што је 2022. године ураган Фиона погодио Порторико, број случајева лептоспирозе порастао је 3,6 пута, на више од 10 случајева седмично.

Након урагана Метју и Флоренс, 2016. и 2018. године, у Сјеверној Каролини забиљежено је повећање броја посјета хитним службама због гастроинтестиналних болести од 11 одсто.

Највише су били погођени црначко и старосједилачко становништво, вјероватно зато што је због дискриминације несразмјерно било потиснуто на мање пожељна подручја склона поплавама, кажу истраживачи.

Циклуси падавина, суша, а затим и вртлози прашине могу подстаћи ширење долинске грознице, гљивичне болести дисајних путева која узрокује између 700 и 1.100 смртних случајева годишње, углавном на југозападу САД.

Долинска грозница већ је у порасту. Број случајева у Аризони, једном од жаришта ове болести, удвостручио се са око 64 случаја на 100.000 становника 2005. године на 145 случајева на 100.000 становника 2022. године.

Како запад САД постаје топлији и сувљи, долинска грозница ће се вјероватно проширити из свог уобичајеног подручја на југозападу и постати ендемична у Ајдаху, Вајомингу, Монтани, Небраски, Јужној Дакоти и Сјеверној Дакоти, излажући ризику још милионе људи.

Поплављене зграде могу садржати буђ, која може погоршати алергије, астму и друга респираторна обољења.

Када велике олује изазову нестанак електричне енергије, људи користе генераторе који испуштају загађујуће материје повезане са астмом.

Иако је често тешко пратити ефекте ових катастрофа, једна студија је показала да је у поплављеним подручјима након тропске олује Имелда у Тексасу 2019. године забиљежено 10 одсто више посјета хитним службама због астме него у подручјима која нису била поплављена.

Осим тога, опасност по живот и егзистенцију усљед ових катастрофа може изазвати поремећаје менталног здравља, попут посттрауматског стресног поремећаја.

Проблеми се међусобно надовезују. Маларија се шири у Африци, подстакнута загријавањем, док здравствени радници све теже стижу до погођених подручја јер су поплаве, такође појачане климатским промјенама, уништиле путеве.

Највише забрињава то што се све дешава истовремено, па се и укупан ризик повећава одједном, кажу истраживачи.

Пораст отпорности на антибиотике

Док се дијелови САД суочавају са новим ризицима од инфекција, постојећи начини лијечења могли би постати мање ефикасни.

Студија је показала да суша концентрише природне антибиотике које бактерије стварају у земљишту, због чега бактерије осјетљиве на та једињења теже преживљавају.

Као резултат тога, микроби који имају гене за отпорност на антибиотике пролазе боље.

Проблем за људско здравље је у томе што бактерије веома успјешно међусобно размјењују гене, па микроби из земљишта могу лако пренијети своју отпорност на антибиотике бактеријама које инфицирају људе.

„Баштованство, удисање прашине — тако се то дешава“, кажу аутори студије о контакту са бактеријама из земљишта.

Људи се стално сусрећу са бактеријама у свом окружењу.

Истраживачи су открили повезаност између суше и отпорности на антибиотике коју пријављују болнице, али нису једини који су дошли до сличних резултата.

Недавна студија о бактерији салмонели (Salmonella), која само у САД изазива око 1,35 милиона случајева тровања храном годишње, показала је да температура и падавине подстичу отпорност овог микроорганизма на антибиотике.

На глобалном нивоу, климатске промјене повезане су са око 10 одсто већом заступљеношћу гена за отпорност код салмонеле. И други микроорганизми показују сличне ефекте.

Истовремено, топлији услови помажу бактеријама да брже расту, прилагоде се стресу и размјењују гене за отпорност, док их суша концентрише у ограниченим изворима воде, гдје се слободно мијешају.

Поплаве изазване климатским промјенама затим би, теоретски, могле проширити гене отпорности на велике удаљености.

Борба против ових повезаних ризика захтијева и мјере јавног здравља и приступе усмјерене на ублажавање климатских промјена, кажу стручњаци.

Свијет не само да треба да смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште, већ људи морају пажљивије користити антибиотике, унаприједити хигијенске праксе широм свијета, укључујући управљање отпадним водама, како се сојеви отпорни на антибиотике не би лако ширили, ојачати безбједност хране и проширити надзор над болестима.

Јавност такође мора разумјети да климатске промјене представљају и здравствено питање.

„Када говоримо о рјешавању проблема емисије гасова са ефектом стаклене баште, говоримо о одрживој будућности погодној за живот, са здравим привредама“, кажу истраживачи.