Бизарни симптоми открили сурову истину: Видјела џиновске гуштере и сазнала да умире

Међутим, идиличан одмор претворио се у ноћну мору када су почели да се јављају необични симптоми, за које се испоставило да су знак терминалног тумора на мозгу.

Све је почело у јануару 2025. године. Каоми је у почетку примијетила да има суве очи, али капи нису помагале. Убрзо су симптоми, које је приписивала стресу због новог посла, почели да се погоршавају. Током одмора на Тајланду доживјела је нападе тешке параноје.

"Мислила сам да потпуно губим разум", испричала је Каоми, поријеклом из Дерија у Ирској.

"Сједели смо на вечери на плажи када ми се учинило да је плима нешто виша него претходне ноћи. Била сам апсолутно увјерена да ће нас погодити цунами, па сам натјерала Олија да се са мном врати у хотел. Такође сам била убијеђена да ми је позлило због тровања метанолом након само једног гутљаја алкохолног пића. Била сам потпуно параноична", додала је.

Њени проблеми са перцепцијом постали су још очигледнији током излета бродом.

"Уз обалу су били џиновски гуштери. Оно што је заиста невјероватно јесте да их уопште нисам могла да видим, иако су били дужи од метра и јасно видљиви на свим нашим фотографијама", присјетила се.

Један од најнеобичнијих тренутака био је када је схватила да је изненада заборавила како да вози бицикл.

Повратак кући и шокантна дијагноза

Након што је почела неконтролисано да мокри, будила се са отеченим лицем и стопалима, а затим јој се појавио и двоструки вид, по повратку кући отишла је код оптичара. Рутински преглед открио је застрашујућу истину.

"Израз лица љекара се промијенио док сам им причала шта ми се дешава. Искрено, мислила сам да није ништа озбиљно. У року од сат времена била сам на операцији због хидроцефалуса, током које су морали да ми уграде дрен у мозак како би одстранили вишак течности. Сљедећег јутра рекли су ми да имам велики тумор у средишњем дијелу мозга", испричала је.

Због изузетно ризичне локације, тумор није било могуће у потпуности хируршки уклонити. Случај Каоми Џенингс, нажалост, потврђује да се тумори на мозгу могу испољити и кроз психијатријске симптоме попут параноје, што може отежати и одложити постављање тачне дијагнозе.

Живот са терминалном болешћу

У септембру 2025. године Каоми је подвргнута још једној операцији. Њен партнер Оли запросио ју је непосредно прије захвата, који је био успјешан и вратио јој наду у будућност. Међутим, већ у октобру стигле су поражавајуће вијести тумор је мутирао и постао терминалан.

"Када сам питала колико ми је још остало живота, рекли су ми да се ради о мјесецима, а не годинама. Хемотерапија у овој фази не би помогла, а радиотерапија, иако не би смањила тумор, могла би да ми купи нешто времена", рекла је.

Упркос свему, пар се вјенчао у јануару 2026. године, а недавно су се појавили и охрабрујући знаци да је тумор почео да се смањује. Одлучила је да преостало вријеме искористи на најбољи могући начин.

"Трудим се да останем позитивна. Не осјећам никакав бол у поређењу са тим како ми је било у ово вријеме прошле године. Чудно звучи, али сматрам да имам среће у поређењу са другим људима који се налазе у оваквој ситуацији. Имам дивног супруга, породицу која ме подржава и не одустаје од мене, као и сјајну родбину која би учинила апсолутно све за мене", рекла је, преноси Информер.