Губите дах кад се пењете уз степенице, љекар савјетује када се треба забринути

Поставља се питање ради ли се о нормалној реакцији организма на напор или о сигналу који захтијева медицинску провјеру. Стручњаци истичу да, иако краткотрајно отежано дисање при напору најчешће није опасно, постоје ситуације у којима захтијева додатну пажњу, пише HuffPost.

Физиолошка реакција на напор

Пењање представља интензивну физичку активност која за организам представља значајно већи напор од ходања по равној површини. Истраживања показују да ова активност захтијева до девет пута више енергије него сједење. Током тјелесног напора повећава се метаболичка потреба за кисеоником, што узрокује појачану активност срца и плућа како би се осигурало адекватно снабд‌јевање мишића кисеоником.

"Осјећај недостатка ваздуха након пењања степеницама представља нормалан физиолошки одговор. Повећани су захтјеви пред вашим тијелом, рад је интензивнији, а тиме и потреба за кисеоником", појаснила је др Кетрин Полгирс, преноси Нет.хр.

С тиме се слаже и Карл Ериксон, стручњак за спортску медицину, који додаје да је таква реакција очекивана.

Када је задиханост разлог за забринутост?

Иако је задиханост очекивана реакција, кључно је препознати када прелази границе нормалног физиолошког одговора. Ако вам је потребно до двије минуте да нормализујете дисање и након тога се осјећате добро, вјероватно нема разлога за бригу. Међутим, стручњаци упозоравају на неколико знакова који захтијевају опрез.

Први знак за узбуну јест ако је задиханост новонастала појава или се њен интензитет с временом погоршава.

"Најважније је не доносити преурањене закључке о тешкој болести, али једнако тако не треба симптом једноставно приписати лошој тјелесној спреми", истиче др Полгирс. Нагла промјена у капацитету подношења напора нешто је што љекари схватају озбиљно.

Други важан показатељ је вријеме потребно за опоравак.

"Вријеме опоравка је поуздан индикатор. Нормално је да дисање буде убрзано минут до два, али ако повишени ритам дисања траје дуже од три минута, то може бити забрињавајуће", каже Ериксон.

Такође, задиханост се никада не смије игнорисати ако је праћена другим симптомима попут боли у прсима, главобоље, промјена у виду, вртоглавице, осјећаја лупања срца, мучнине или отицања ногу и глежњева. Такви симптоми могу указивати на озбиљније здравствене проблеме, укључујући срчане и плућне болести (попут астме, КОПБ-а или затајења срца), анемију или болести штитне жлијезде.