Кад сат управља тањиром: Вријеме посљедњег оброка чува здравље мозга?

Мало истраживање показало је да су старије жене које су храну уносиле током осам до девет сати дневно боље рјешавале поједине задатке планирања и рјешавања проблема. Налаз је занимљив, али још не доказује да овакав начин исхране спречава деменцију.

Многи први оброк поједу рано ујутру, а посљедњу ужину касно увече, па се дневни период током којег уносе храну протеже на 12, 14 или више сати. Истраживачи сада провјеравају да ли би краћи период за оброке и избјегавање касног јела могли да имају користи не само за тјелесну масу и метаболизам већ и за мозак. Мала клиничка студија, чији су резултати представљени на годишњем скупу Америчког друштва за исхрану Нутритион 2026, понудила је прве наговјештаје да би вријеме оброка могло да утиче на неке когнитивне способности жена у средњем и старијем животном добу.

Ипак, важно је одмах нагласити: истраживање није показало да временски ограничена исхрана спречава деменцију, нити да је одређени распоред оброка одговарајући за све старије људе.

Шта се догодило када су жене јеле само девет сати током дана?

У истраживању је учествовало само 47 жена, старих од 50 до 79 година, које су имале прекомерну тјелесну масу или гојазност. Све су током шест мјесеци добиле савјет да дневни енергетски унос смање за приближно 500 калорија.

Од укупног броја учесница, 26 је добило додатно упутство да све оброке и ужине распореди унутар периода краћег од девет сати дневно и да престане да једе око четири сата прије одласка на спавање. У пракси је то најчешће значило да су јеле између 10 и 18 часова. Њихов просјечан период за унос хране износио је 8,2 сата. Остале жене задржале су уобичајени распоред, са приближно 12 сати између првог и посљедњег дневног оброка.

Послије шест мјесеци обје групе смршале су у просјеку око 6,8 килограма. Разлика у губитку тежине између њих није била значајна, што је истраживачима омогућило да провјере да ли је краћи период за јело можда имао додатне ефекте независно од самог мршављења.

Болови и бољи резултати нису забиљежени на свим тестовима

Жене које су јеле током осам до девет сати дневно оствариле су боље резултате на тестовима просторног планирања и рјешавања проблема од учесница чији су оброци били распоређени током приближно 12 сати.

Примијећен је и наговјештај да су правиле мање грешака на тестовима памћења и учења. Међутим, та разлика није била довољно изражена да би се могло поуздано тврдити да је настала захваљујући промијењеном распореду оброка. На тестовима реакције и истовременог обављања више задатака није било значајне разлике између двије групе.

Проф. Суе Схапсес, нутриционисткиња са Универзитета Ратгерс и главна истраживачица, оцијенила је ефекте као скромне. Резултати, према њеним ријечима, указују на могућу бољу способност памћења информација потребних за свакодневне задатке, као и на мање грешака повезаних са пажњом, памћењем и рјешавањем проблема. Детаљи истраживања објављени су у саопштењу Америчког друштва за исхрану.

Зашто би ранији завршетак оброка могао да утиче на мозак?

Одговор још није познат. Једно од могућих објашњења повезано је са циркадијалним ритмом, унутрашњим биолошким сатом који усклађује сан, будност, лучење хормона, тјелесну температуру и метаболизам. Организам не обрађује храну на исти начин у свако доба дана. Осјетљивост на инсулин и способност регулације шећера у крви углавном су боље раније током дана, док касни и обилни оброци могу неповољније да утичу на глукозу и масноће у крви.

Дуготрајно нарушена контрола шећера, болести крвних судова и хронична упала повезани су са лошијим здрављем мозга. Због тога је могуће да ранији оброци посредно утичу на когнитивне способности преко метаболизма, крвних судова и запаљенских процеса. То је, међутим, за сада само биолошки прихватљива претпоставка. У овој студији није доказано којим механизмом је распоред оброка могао да утиче на резултате тестова.

Новија систематска анализа објављена у часопису БМЈ Медицине показала је да временски ограничен унос хране може скромно побољшати поједине показатеље метаболичког здравља, а да ранији период за оброке углавном даје боље резултате од касног. Веза између дужине периода за јело и здравствених ефеката ипак није била досљедна.

Студија није доказала заштиту од деменције

Истраживање је обухватило само 47 жена и трајало је шест мјесеци. У њему нису учествовали мушкарци, особе нормалне тјелесне масе нити веома стари и крхки људи, па се резултати не могу аутоматски примијенити на цијелу популацију. Налази су представљени на стручном скупу, али комплетан рад још није прошао рецензију и објављен у научном часопису. Не знамо ни да ли су промјене на тестовима довољно велике да би учеснице примијетиле стварно побољшање у свакодневном животу.

Такође, нису праћене довољно дуго да би се утврдило да ли је код њих заиста рјеђе настало благо когнитивно оштећење или деменција. Бољи резултат на једном тесту послије шест мјесеци није исто што и доказ да је спријечено пропадање когнитивних способности.

Проф. Венди Хол, стручњак за науку о исхрани са Кинг’с Цолеге Лондон, која није учествовала у истраживању, оцијенила је да овакав начин исхране има биолошког смисла, али је нагласила да тек комплетна, рецензирана студија може показати да ли су забиљежене промјене клинички значајне.

Ко не би требало самостално да уводи овакав режим?

Старијим особама није увијек корисно да додатно скраћују период током којег једу. Код људи који су неухрањени, крхки, ненамјерно губе тежину или већ уносе премало протеина и енергије, пост може повећати ризик од губитка мишићне масе, слабости и падова.

Прије промјене распореда оброка са љекаром би требало да разговарају особе које:

• имају дијабетес и користе инсулин или лијекове који могу изазвати хипогликемију
• узимају терапију која мора да се пије уз храну
• имају болест бубрега, јетре или друге хроничне болести
• ненамјерно мршаве или имају слаб апетит
• имају или су раније имале поремећај исхране
• опорављају се од болести или операције

Код старијих људи циљ не треба да буде што дужи пост, већ довољно квалитетна исхрана, очување мишића и распоред оброка који се може безбједно одржавати.

Вријеме оброка је само један дио слагалице

Ова студија отвара занимљиво питање: можда мозак не реагује само на састав хране већ и на вријеме када је једемо. Ипак, прерано је препоручити да сви престану да једу тачно четири сата прије спавања или да све оброке смјесте у девет сати.

За очување когнитивног здравља и даље су најважнији добро регулисани крвни притисак, шећер и масноће у крви, физичка активност, квалитетан сан, избјегавање цигарета, друштвена повезаност, лијечење оштећења слуха и уравнотежена исхрана.

Ранији завршетак вечере можда ће једног дана постати дио тих препорука. За сада је то обећавајући траг који тек треба потврдити у већим и дужим истраживањима.

(еКлиника.рс)