Намирнице које постају отровне на великим врућинама: Добро пазите шта једете

Број микроорганизама на кварљивој храни може се удвостручити сваких 20 минута.

Занимљивости

Овај знак би се могао пријатно изненадити новцем ове седмице

Правило налаже да се кувана храна и лако кварљиве намирнице не остављају ван фрижидера дуже од два сата. Међутим, то правило има кључни љетни изузетак: када спољашња температура пређе 32 степена, тај прозор сигурности смањује се на само један сат.

Месо, живина и риба, сирови или печени, спадају међу најризичније намирнице због високог удјела протеина и влаге. Посебно су опасни производи од мљевеног меса попут пљескавица и ћевапа, јер се бактерије током мљевења распореде по цијелој маси. Кључно је постићи одговарајућу унутрашњу температуру, што се једино поуздано провјерава кухињским термометром. Живина би требало да достигне најмање 74 степена, мљевено месо 71 степен, а шницле 63 степена како би се уништили патогени попут салмонеле, преноси СуперЖена.

Готово да нема љетног дружења без кремастих салата и посластица. Међутим, јела на бази млијечних производа, јаја и мајонеза – попут популарне француске или кромпир салате – темпиране су бомбе на врућинама. Меки сиреви, млијеко, павлака и посластичарске креме изузетно су осјетљиви. Јаја, посебно сирова или недовољно термички обрађена у сосевима, представљају значајан ризик од салмонеле. Чак и ако су донијета из фрижидера, на столу под сунцем брзо достижу опасну температуру која иде у прилог развоју бактерија.

Бања Лука

Пожар код приједорске петље у Бањалуци, стигли ватрогасци

Мање очигледни, али једнако опасни кривци за тровања су кувана рижа, тестенина и насјецкано воће. Кувањем рижа и тестенина постају влажне и идеалне за раст бактерија. Слично је с воћем попут лубенице; када се пресијече заштитна кора, унутрашњост постаје изложена микроорганизмима.

Највећа опасност ипак вреба од унакрсне контаминације. Коришћење истог прибора или даске за сирово месо и затим за готову храну сигуран је начин преноса опасних бактерија на храну која се више неће термички обрађивати.

Срећом, превенција је једноставна ако се слиједе основна правила кориштења хране.

Увијек перите руке сапуном. Строго одвајајте сирово месо од готових јела; у преносном фрижидеру сирово месо држите на дну, добро запаковано. Користите термометар за провјеру печености меса. Храну држите покривену од инсеката. Остатке спремите у фрижидер у оквиру прописаног рока, а ако сте у недоумици око исправности неке намирнице, најсигурније је да је баците.

Свијет

Еболом заражено више од 4.000 људи, преминуло скоро 2.000

Ако ипак дође до тровања, симптоми попут мучнине, повраћања и дијареје могу да се појаве у оквиру неколико сати до неколико дана. Кључно је остати хидриран уносом воде и електролита. Лијекове против дијареје избјегавајте, осим ако то не савјетује љекар. Ако не можете да задржите течност или симптоми постану озбиљни, потражите љекарску помоћ, посебно ако се ради о дјеци, старијим особама или особама са ослабљеним имунитетом.