"Phygital" револуција: Зашто је традиционални спорт невидљив новим генерацијама?

Као лидер компаније Force of Disruption GmbH, Мајер креира формате у којима се брише линија између физичког спорта и гејминга, најављујући еру у којој гледалац више није само посматрач, он постаје срце саме игре.

Кроз рад у компанији Force of Disruption GmbH, обликујете нове формате на пресјеку спорта, гејминга и медија. Шта видите као сљедећу велику промјену у интерактивној забави?

Сљедећа промјена је потпуно брисање границе између посматрача и учесника. Деценијама је забава била ствар конзумације – гледали сте, кликали, реаговали. Оно што сада долази је „fullstack” партиципација: људи више не прате такмичење, они јесу такмичење.

Ову еволуцију пратим изнутра више од 20 година. Био сам међу првима који су увели еспорт на европску телевизију – на каналу Sport1 смо први пут у овом региону приказали League of Legends, Виртуелну Бундеслигу и 24/7 еспорт канал. Тада је изазов био учинити дигитално такмичење разумљивим широкој публици. Данас је изазов суштински другачији: ради се о томе како да се дигитални и физички идентитет стопе у једно јединствено такмичарско искуство.

Кроз Force of Disruption већ деценију повезујем индустрију, малопродају и спорт путем гамификације, савјетујући брендове као што су ISPO, IAA Mobility, IFA и Gamescom. THE TRCK GmbH и PULSE Series су били логичан корак: престати са савјетовањем о конвергенцији и сам изградити инфраструктуру за њу.

Ваш концепт THE TRCK представља нову генерацију „phygital” спортова. Како овај модел редефинише начин на који се људи баве физичком активношћу и такмичењем?

PULSE Series рјешава структурни проблем: физички и дигитални свјетови младих људи до сада су текли паралелно, без моста који их спаја. Шеснаестогодишњак има свој гејминг идентитет, друштвени ранг, присуство на стримингу – али оног тренутка када крочи у спортски објекат, све то нестаје. Нема података, нема профила, нема напретка.

PULSE Series гради тај мост. Сваки меч ствара Player ID, статистику у реалном времену и ранг-листе – истовремено физичке и дигиталне. У хибридном фудбалу, на примјер, тимови се такмиче у физичкој фази 5 на 5 на терену и дигиталној фази 2 на 2 на конзоли; оба резултата се спајају у један. Исти принцип примјењујемо на кошарку, падел и плес.

Не тражимо од спортиста да постану гејмери, нити од гејмера да постану спортисти. Креирамо нову категорију у којој су оба идентитета валидна и награђена у јединственом такмичарском формату – стандардизованом, погодном за стриминг и скалабилном путем наше SportsBox јединице која се може поставити на било коју локацију.

Колико је важно креирати имерзивне формате засноване на искуству за нову генерацију навијача?

То није само важно – то је једини одржив пут. Генерације З и Алфа не конзумирају спорт као претходници. Они желе да буду виђени, рангирани и да дијеле свој успјех. Утакмица од 90 минута без дигиталног слоја података и друштвеног аутпута за њих је практично невидљива.

Уз PULSE Series, сваки догађај је истовремено и такмичење и „машина за садржај”. Мечеви у реалном времену производе материјал за лајвстрим, клипове са најбољим моментима и личну статистику. Искуство се не гради око догађаја – догађај јесте искуство. То из коријена мијења економију спортске инфраструктуре: свака SportsBox јединица генерише континуирани садржај и податке, а не само једнократни догађај.

Гамификација постаје моћан алат у свим индустријама. Како она може трансформисати образовање, здравство и стил живота?

Гамификација функционише када је изграђена на стварној архитектури мотивације, а не само на беџевима и поенима. У PULSE Series користимо Octalysis оквир Ју-каи Чоуа као научну основу: епски смисао, друштвени утицај, напредак, непредвидивост – то су унутрашњи покретачи који тјерају људе да се враћају из недјеље у недјељу.

Иста механика која тјера тинејџера да тренира два пута недјељно како би се попео на ранг-листи може мотивисати студента да остане фокусиран на учење или пацијента да се придржава протокола рехабилитације. Кључно је разумјети да су спољне награде крхке. Одрживо ангажовање долази из унутрашњих процеса који се могу циљано дизајнирати. То је изазов наше ере. Ми то прво рјешавамо у спорту, али потенцијал за пренос у образовање и здравство је јасно зацртан у нашим плановима.

Као говорник на Montenegro Future Festival, коју кључну поруку желите да пренесете о будућности „phygital” спорта и конвергенцији технологије и стварног свијета?

Физички и дигитални свјетови нису у сукобу – они чекају да буду интегрисани. Предуго су спортска инфраструктура и гејминг култура развијани у изолованим силосима, игноришући међусобне предности. Сљедећа генерација такмичарских формата биће подразумијевано хибридна: мјерљива, подложна стримингу, вођена подацима и утемељена на стварном физичком напору.

Ово није тренд, већ структурна промјена у томе како се људска бића ангажују у изазовима, граде идентитет и заједницу. Моја порука на фестивалу је једноставна: инфраструктура за „phygital” спорт постоји већ данас. Питање више није да ли ће доћи до ове конвергенције – већ ко ће поставити стандарде. Ми их постављамо.

(Bizlife)