Хиљаде посјетилаца похрлило Кочићевим Стричићима – обиљежен 61. "Кочићев збор"

Нека нас та манифестација подсјети да је слобода највећа вриједност, да је језик наше највеће благо и да је Кочић наш вјечни путоказ", рекао је министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић.

Да данас устане Петар Кочић, имао би шта и да види. На хиљаде људи похрлило је његовим Стричићима. Закрчили се путеви преко Мањаче, напуниле ливаде, збори старо и младо. Крај августа је..вријеме је да се иде Кочићу.

",Долазим редовно, како је почео Кочићев збор, а иначе сам родом са ових простора. Знамо ко је Петар Кочић био - да је био велики бунтовник против Аустроугара и Османлија.",

"Па има 20 година како долазимо, обилазимо сва три дана",

"Радује ме данас што видим културнији програм на бини што се тиче културно умјетничког програма, за разлику од претходних година..што је за сваку похвалу",

"Ја сам ту као клинац од Крупе на Врбасу долазио пјешке, па је ово можда 42.пут, а ја сам 68.годиште",

"Не смијемо да заборавимо све те вриједности које су нам остављене у аманет. Овај збор и јесте један подстицај да се такве ствари његују и не забораве", говоре окупљени за АТВ.

А међу хиљадама посјетилаца - и сам Кочић. Бар на тренутак. У његов капут ушао је глумац Павле Павић, у његове ријечи вратио се дух времена у којем се за слободу, језик и правду није само говорило него и борило.

"Док год се на Мањачи чује пјесма, док год се народ сабира и говори својим језик. Док год може да се намије и у невољи – то је оно што Кочића чини живим и данас", рекао нам је Павић.

Кочић је отишао давно. Његове ријечи нису. А оно што се није смјело записати, памтило се уз гусле.

"Докле је звона на цркви и звука гусала. То тад се и бити српског народ аи борбе за правду, за крст часни и слободу златну", рекао је Васо Драшковић, предсједник Удружење гуслара и епских пјесника "Стари Вујадин".

Народ је “притиснуло добро са свих страна, па једва дише”, рекао је Кочићев Давид Штрбац. Нас је данас, каже добитних Кочићеве награде, хвала Богу, притиснула Кочићева ријеч и змијањска гостољубивост.

"Добити награду имена Петар Кочић - имена које је у народу одавно постао синоним слободе, патриотизма и духовне непоколебљивости", истиче Предраг Пеђа Бјелошевић, овогодишњи добитник књижевне Кочићеве награде.

Више од вијека послије Кочића, са његовог огњишта чула се порука - своје име, језик и слободу нико Србима није поклонио, па их нико умјесто њих неће ни сачувати.

"И на данашњем Кочићевом збору видите да се ријека људи слила овђе у Стричиће. И управо то нам говори, наш задатак, нас старијих да пренесемо будућим генерацијама", рекао је Боривоје Голубовић, министар просвјете и културе Републике Српске.

"Нас је наша вјера, традиција и припадност наслијеђу очувала. Нас ће наша вјера и традиција и у будуће водити. Показаћемо људскост према другима, али неће дозволити да неко брани да будемо самодостојни и самосвјесни", каже Ненад Стевандић, предсједник Народне скупштине Републике Српске.

"Он се тада залагао, био је велики борац за правду и истину што нам и данас треба. Више правде, више поноса, управо како је то описивао и Петар Кочић тада", поручује Горан Селак, министар правде Републике Српске.

Након бесједе, ваља на збору и зборовати. Пржи сунце, али Крајишнике из Стричића не тјера ни врућина.

Узаврело је било данас. Жива на термометру скакала је и до 33. подиока. Ипак, права температура мјерила се овдје под шаторима. Музика, пјесма и добро расположење ни ове године нису мањкали.

Пјесма грми, чаше се сударају, столови пуни. Мјесто више тражило се под шаторима, а за добру пјесму увијек се нашло и гласа и снаге. Ко је дошао гладан, није дуго остао такав. Печење се сијекло без престанка, ћевапи ишли на десетине, а хладно пиће није стизало ни да се угрије. Они са друге стране штанда задовољно трљају руке. Кажу - оваква гужва чека се цијеле године.

"Телетина чиста без гости. Гости задовољни већ питају, траже. 65 КМ, плус хљеб, једно 2 КМ, а кромпир је гратис, кромпир, мрква, све поврће",

"Јесмо, задовољни смо продајом. Уходан смо тим, па то иде лакше. Радимо пуном паром.Пиће 5 КМ, кафа 3 КМ", говоре они за АТВ.

Скупо није, а има свега. И стварно има. Печења, ћевапа, сача, пива, ракије. Шта народ тражи, трговци нуде. А данас су имали коме.

"Мени никад ништа није скупо. Мени ако је добро не може бити скупо",

"Па добро, ово је годишње једном, нека се народ прилагођава",

"Храна је врхунска. Месо прва класа – и свињско и јагњеће. Имаш значи избор..Нека свако себи регулише по свом џепу, али не би требало бити скупо",

"Није ништа скупо, све је јефтино. Све је екстра, ово је најјачи збор у Републици Српској", причају нам посјетиоци.

Након јела и пића мегдан због којег се око ограде стискало на хиљаде људи. Кад се рогови укрсте, све друго на тренутак стане. Грла су на Мањачу стигла из различитих крајева, власници увјерени баш у свог бика, а публика к’о публика, свако има свог фаворита.

Ни врућина их није растјерала. Мијењају се времена и генерације, али једно у Стричићима траје.. када дође крај августа, не пита хоће ли се у Стричиће.. Пита се само – с ким се иде?