"Претјерано постављање споменика може нарушити изглед Бањалуке"

Говорећи о постављању споменика кнезу Лазару у бањалучком насељу Буџак, високог око осам метара, Чворо је за Срну рекао да се у архитектури не полази од тога да ли се одређени споменик допада, већ од просторног контекста у којем треба да буде постављен.

"Кружни токови су, прије свега, инфраструктурни саобраћајни простори који имају своју јасну намјену, хоризонталну и вертикалну геометрију и услове неопходне сагледљивости", каже Чворо.

Према његовим ријечима, постављање архитектонских елемената у оквиру кружних токова, посебно оних споменичког карактера, мора бити условљено саобраћајном безбједношћу, односом нових просторних елемената са околном грађеном средином и могућношћу пјешачког приступа.

Он је истакао да основни критеријум треба да буде квалитет простора, а не само видљивост новог садржаја, јер свака видљива локација није нужно и добра локација.

"За сваку врсту интервенције у јавном простору неопходно је расписивање архитектонско-урбанистичког конкурса како би се добило више идејних рјешења која дају одговор на уклапање меморијалних елемената у урбану матрицу града", навео је Чворо.

СВАКИ ЕЛЕМЕНТ ТРЕБА ДА ИМА СВОЈЕ МЈЕСТО, РАЗЛОГ И ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТ

"Сваки појединачни елемент може бити занимљив, али када их има превише, они престају да комуницирају са градом и почињу да се међусобно надмећу", рекао је Чворо.

Хроника

Затражен притвор Бањалучанину осумњиченом за пријетњу ванбрачној супрузи

Он је истакао да Бањалука не мора сваки кружни ток или слободни простор да претвара у "објекат", већ неке локације могу бити препознатљиве по квалитетно уређеном зеленилу, дрвореду, пејзажу, суптилној скулптури или добро ријешеној расвјети.

Чворо је напоменуо да савремени приступ јавном простору све више наглашава пејзаж, зеленило, биодиверзитет и квалитет боравка, а не само визуелни ефекат.

"Град не смије да буде без скулптура и споменика. Напротив. Али сваки такав елемент треба да има своје мјесто, разлог и просторни контекст", нагласио је Чворо.

Када је ријеч о урбаном идентитету Бањалуке, он је оцијенио да град има снажан потенцијал, али да се тај идентитет не би требало да сведе на један стил, материјал или симбол.

"Наша специфичност је управо у препознатљивој повезаности природног окружења, Врбаса, алеја, паркова, различитих историјских слојева и релативно мирне средине. Имамо потенцијал да будемо препознатљиви као зелени град у којем су јавни простори квалитетни, повезани и прилагођени људској мјери", истакао је Чворо.

Због тога је, указао је Чворо, неопходна јасна политика јавног простора која би дефинисала принципе уређења, зеленила, расвјете и односа према споменицима и другим интервенцијама.

Он је посебно указао на значај архитектонских конкурса, наводећи да би простор који је значајнији за интегритет града требало да буде отворенији за архитектонску струку и јавно мњење.

ДОБАР ЈАВНИ ПРОСТОР НИЈЕ ОНАЈ КОЈИ ЈЕ САМО ДОБРО ФОТОГРАФИСАН И ОБЈАВЉЕН

Говорећи о уређењу градских простора, Чворо је истакао да је суштинско питање јавних градских простора њихова функционалност.

"Добар јавни простор није онај који је само добро публикован, како би млађи рекли, фотографисан и објављен, већ онај у којем људи желе да бораве и остану", рекао је Чворо.

Када је ријеч о кружним токовима и саобраћајницама, прво се, каже он, мора размишљати о безбједности и функционисању саобраћаја.

Тамо гд‌је просторне и саобраћајне могућности то дозвољавају, приоритет би требало да има дендро фонд, нарочито високо зеленило које обезбјеђује хлад, затим одговарајуће пјешачке површине, квалитетна расвјета и пејзажно уређење.

Он каже да и ту изузетно важну улогу може имати архитектонски конкурс који треба прихватити као институционални облик да се од више стручних тимова добију различити одговори на сложен урбани проблем.

"Можемо, на примјер, дати конкурсни задатак за један кружни ток и тражити да аутори истовремено ријеше саобраћај, пејзаж, зеленило, визуелни идентитет, одржавање и евентуални умјетнички или меморијални елемент. Тек тада добијамо цјеловито архитектонско-урбанистичко рјешење", навео је Чворо.

Он је оцијенио да би то био добар пут и за Бањалуку, али и друге урбане средине у Републици Српској - да се постепено са односа "шта да поставимо на ову локацију" пређе на начело "какав јавни простор желимо да добијемо на овој локацији?".

"А можда је управо то најважнија промјена у размишљању о граду", рекао је Чворо.

(СРНА)