Амиџић: Јасно дефинисано чија је надлежност избор главног преговарача

Амиџић је истакао да представници "тројке" покушавају да искористе већину коју имају у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ како би преузели одлуку о избору главног преговарача.

"Имате ситуацију да `тројка` каже - гдје имамо већину ту ћемо ми бирати главног преговарача. То једноставно није нормално, нити је у складу са правним праксама земаља у окружењу. У свим тим државама главног преговарача је именовала влада или савјет министара и тако је процес текао даље", рекао је Амиџић.

БиХ

Савјет министара усвојио Нацрт буџета

Он је навео да Савјет министара још није ни почео разговор о конкретном имену главног преговарача, већ само о формирању канцеларије главног преговарача, што је, како је додао, такође постало предмет политичких несугласица.

"На сличан начин као што се блокира усвајање буџета институција БиХ, тако се коче и процеси у вези са европским интеграцијама. Шта значи именовати преговарача ако нема проходност за законе које би се требали доносити на европском путу", истакао је Амиџић.

Говорећи о негативном извјештају Европске комисије о напретку БиХ, Амиџић је рекао да такав исход не изненађује, али да је ипак разочаравајући.

"Да смо у БиХ кренули напријед, морали бисмо научити да се чујемо и разумијемо. У БиХ живе три народа и уколико нису спремни да разговарају и договарају се, ово неће бити први негативан извјештај који ћемо добити", упозорио је Амиџић.

Он је додао да је кључно да у политичком животу БиХ разум превлада над политичким интересима, јер се само кроз дијалог може остварити напредак на европском путу.

Говорећи о финансирању институција културе у БиХ, Амиџић је рекао да нови корисници могу бити уврштени у буџет само ако постоји законски основ за то.

"Веома су добро познати ставови српског народа о улози ОХР-а и о правима која та канцеларија себи присваја, а да не говоримо о питању легитимитета Кристијана Шмита", навео је Амиџић.

Он је подсјетио да чак ни одлука ОХР-а о уврштавању институција културе у буџет није прошла све законом прописане процедуре.

"Намјерно су стављене ставке које су непредвидиве како би се институције културе уврстиле у буџетске кориснике, иако за то нема законског основа", закључио је Амиџић.