Ко су судије које данас одлучују о Додиковој апелацији?

Судије странци су Ангелика Хелене Ана Нусбергер /Њемачка/, Хелен Келер /Швајцарска/ и Леди Бианку /Албанија/, наведено је на странци Уставног суда.

Предсједник Уставног суда БиХ тренутно је Мирсад Ћеман који је на дужност судије ступио 2008, док је потпредсједница Валерија Галић од 2002. године. У мандату судија су и Марин Вукоја од маја прошле и Лариса Велић од маја ове.

Нусбергерова је рођена у Минхену гдје је завршила студије славенских језика и књижевности те студиј права. Компаративно право студирала је на Универзитету у Стразбуру и португласком Универзитету у Коимбри. Била је и судија Европског суда за људска права. На дужност међународног судије у БиХ ступила је 2020, а за потпредсједницу је изабрана четири године касније.

Келерова је рођена у Цириху. Докторат из области Права околине одбранила је на Универзитету у Цириху 1993. године. Магистрирала је Европско право на белгијском колеџу 1994. године. Током каријере била је научни сарадник-истраживач 1995. године на Правном факултету Универзитета Харвард, а на Институту Фиренца Европског универзитета у Италији 1996. године. Од 1996. године је чланица Америчког друштва за међународно право. Од 1996. до 2011. године радила је као правни савјетник у адвокатској канцеларији у Швајцарској. У БиХ је од краја 2020.

Судија Леди Бианку је рођен у Скадру. Бианку је био професор на Универзитету у Тирани, а занимљиво је да је био и спољни савјетник предсједника Албаније, предсједавајућег албанског парламента, те министра правде и министра за европске интеграције о питањима права ЕУ, људским правима и међународном праву. Судија Уставног суда је од 2021.

Вукоја је рођен је 1973. године у Широком Бријегу. Дипломирао је 1998. године на Правном факултету Свеучилишта у Мостару. Стручни управни испит за рад у тијелима државне службе положио је 2000. године, правосудни испит 2007, а адвокатски испит 2010. године.

Велићева је рођена је 1973. године у Сарајеву, гдје је завршила основно и средње образовање. У априлу 2000. године дипломирала је на Правном факултету Универзитета Хејнрих Хаине у Диселдорфу и положила први државни испит. Након тога је примљена као приправница на Врховни покрајински суд у Диселдорфу.

Уставни суд, према Уставу, има девет судија. Четири бира Представнички дом Парламента Федерације БиХ, двоје Народна скупштина Републике Српске, а троје су страни држављани по избору Европског суда за људска права у Стразбуру.

Међутим, Уставни суд већ дуже функционише у крњем саставу без судија из Републике Српске јер Народна скупштина не жели да именује нове чланове све док у њему сједи троје странаца.

У Уставном суду БиХ судија из Републике Српске нема од јануара 2024. након што је судија Златко Кнежевић пензионисан, док је мандат судији Миодрагу Симовићу истекао још крајем 2022. године.

За разлику од готово сваког уставног суда у свијету, поступак у Уставном суду БиХ није уређен законом о Уставном суду, нити другим законом који доноси законодавни орган, него Правилима о раду Уставног суда БиХ која је сам донио и сам по потреби мијења.

У Уставу БиХ постоји основ за доношење закона о уставном суду, који предвиђа да пет година након његовог ступања на снагу стране судије у Уставном суд БиХ буду замијењене држављанима БиХ, а тиме би и испунила стандарде ЕУ, односно један од 14 кључних приоритета европских интеграција "рјешавање питања међународних судија".

Замјена страних судија домаћим судијама један је од кључних приоритета за европске интеграције БиХ стога Република Српска снажно подржава активности на рјешавању овог питања и успостављање потпуног суверенитета БиХ, што укључује затварање ОХР-а и окончање крајње штетне улоге страних судија у Уставном суду БиХ.

Почетак ванредне пленарне сједнице суда, у онлајн формату, заказан је за 13.00 часова, а на дневном реду је само једна тачка - апелација коју је Додиков тим поднио још у августу због пресуде коју му је изрекао Суд БиХ.