АТВ у Бугојну: Нови покушај отимања имовине СПЦ

Парох бугојански Славиша Ђурић истакао је да породица Идризовић, која жели да присвоји имовину, утиче на општински катастар и урбанизам онемогућује цркви да користи или заштити своју имовину.

Како каже, ова породица у центру града у непосредној близини парцеле већ има велики стамбени и пословни објекат. Парох за АТВ прича да је спорна парцела уписана на Српску православну цркву још за вријеме Аустроугарске, 1906 године.

"Спор је настао оног тренутка када је породица Идризовић, када је зазидала свој приватни улаз на својој парцели и од свог приватног улаза направила пословни простор и сад жели и да тражи да Српска православна црквена општина трпи посљедице њиховог приватног бизниса. Оно што је остало то се покушава одузети, отети причом о праву служности, причом како црква није била савјестан посједник", рекао је Славиша Ђурић, парох бугојански.

Спор је дошао и до суда. Општински суд у Бугојну потврдио је да је у току поступак у вези са парцелом Српске православне цркве и да ће, након проведеног поступка, "донијети одлуку искључиво на основу изведених доказа и у складу са важећим прописима".

"Налазимо се на парцели, око које се води спор између Српске православне црквене општине Бугојно и породице Идризовић. По грунтовници цијела имовина на овој парцели припада Српској православној цркви. Проблеми крећу када вијећница у општинском вијећу Елма Идризовић да се ова парцела претвори у јавни паркинг јавним новцем. Када то није прошло, покренула се судска тужба да се на тај начин покуша одузети имовина Српске православне цркве."

Недељка Глигорић од 1960. године живи у Бугојну, од тога је 10 година провела у избјеглишту када је морала да напусти своје огњиште. За АТВ прича да са комшијама живи у миру и слози, и да јој помажу све што треба. Испричала је Недељка да на подручју Бугојна сада живи тек 30 Срба, све старији људи. За одузимање имовине Српске православне цркве каже да то није у реду и, да је црква на подручју Бугојна имала доста своје земље, али да је више нема.

"Не бих дала, мислим није у праву, то је било црквено и нек остане црквено, што да узимају наше, ја немам против њих , имам комшије да немам ријечи, помажу ме, ако требам доктору, ако требам у продавницу, нико ме не напада, али не бих дозволила кад бих се ја питала да одузму то наше, кад је било до сада нек буде и од сада, ми њихово не одузимамо", прича Недељка.

Са кућних огњишта су Срби из Бугојна спас прво тражили на подручју Горњег Вакуфа, гдје су били и Срби избјегли са подручја Травника. Пред сам крај рата сви ти Срби заједно бјежали су како би спасили главу.

У Доњем Вакуфу је прије рата живјело 50% Срба, њих око 9 хиљада. Мали број њих се вратио, можда 100-нак. Српска имовина је запаљена, девастирана и отуђена. Ни до данас није обновљена.

И Бојан Тргић, један је од Срба чија имовина је уништена и никада није обновљена. За АТВ каже да сама чињеница да се институционално ништа не ради у Федерацији да би се побољшали услови живота повратницима, прије свега Србима иде у прилог томе да не постоји жеља и воља да се ти људи врате и нормално живе

"То што се дешава са имовином СПЦ се континуирано дешава са имовином Срба у ФбиХ гдје су морали да доказују да су власници имовине", каже Тргић члан Завичајног удружења „Срба Доњовакуфљана“ Градишка.

Није ово први пут да се одузима црквена имовина у Бугојну. Према ријечима свештеника Ђурића, 1959 године, Српској православној црквеној општини у Бугојну је једним потезом оловке одузето 13 дунума имовине у строгом центру града, одузели су двије пословно стамбене зграде по 550 квадрата и одузето је 6 локала до 100 квадрата.